Богословље

Пајсије задобије за продужење ових веза нису, и поред настојања појединих виђенијих црквених претставника (владика Висаријон), имали успеха. 1 Пајсије je „разочаран обманама Запада, одбацио његове понуде и активну везу са њиме, него -се je вратио политици партријарха Макарија, консолидовању цркве и залечењу народних рана, задобивених у последним устанцима.“ 2 Није јасно каква je била и у чему се je састојала Пајсијева улога у раду на сслобођењу помоћу Запада, јер постоји мишљење, да смрћу патријарха Јована и војводе Грдана, рад на ослобођењу хришћана у Турској помоћу Запада није престао: „Покушаји, да се дигну особито Арбанаси, затим хришћани у Босни и Херцеговини трајали су све онамо до 1646 године.“ 8 Прелог, у продужењу, говори о једној широј завери против државе у којој су учествовали завереници из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Албаније. Завереници су имали 11 новембра 1620 године састанак у Београду. „Међу уротницима налази се и нашљедник пећског патријарха Јована, патријарх Пајсије, који уротницима претсједа.“ 4 Вели да су папе, а нарочито Урбан VIII, помагали акцију против Турака „колико су им њихове силе допуштале.“ 5 Податак о овој завери саопштава из Ватиканских архива Д-р К. Хорват 6 по насловом: „Monumenta historica nova historiam Bosnae et provinciarum vicinarum ilustrantia“. Хорват саопштава на талијанском језику садржај њихова договора и списак потписника. Међу потписима стоји прво ово: „Sto Pietro: II Patriarca die Seruia, il quale ha sotto die se 60 fra arciuescouati e vescouati.“ 7 У белешци ce налази објашњење Хорватово по коме je овај патријарх био Пијсије. 8

1 ср. код Ј. Томића, Састанак и договор српских главара у Кучима, с. 22.

2 Ст. Димитријевић, Споменице, с. 21. Ср. Ст. Станојевић, ibid., с. 270.

3 Др. М. Прелог, Повијест Бонне, 1, с. 92.

1 ibid.

5 ibid.

6 Гласник Земаљског музеја, ?а Босну и Херцеговину, година 1909, (јули Септембар) с. 345—350.

7 ibid.

8 ibid; Белешка 15, с. 350.

139

Пајсије, архиепископ пећски и питријарх српски