Богословље

По једном другом сведочанству Пајсије се je ангажовао у исто}: ствари и 1636 године. 1 Ил. Руварац саопштавајући из поменутог дела овај последњи податак сумња у његову тачност и вели: „Но колико je патријарх Пајсије у том послу за ослобођење српско народа, помоћу наше царевине (Аустрије) збиља учествовао и да ли je он за те босанске фратрове, који су се издавали за делегате и нуномоћнике хришћанских народа у Турској, што знао, тко ће да зна и тко ће да верује тим босанским фратровима, који су се непрестано мотали тамо амо и обијали прагове аустријског двора и аустријских ђенерала, али увек гледали и вребали на прилику да што за се упецају? 2 Исто мисли о овоме иг. Ст. Димигријевић. 3 И ми мислимо, с обзирои на општи карактер Пајсијева рада, да сви ови подаци нису тачни. Друга особина Пајсијеве националне политике била je њена словенска, боље русофилска, оријентација. Истина ми смо и пре Пајсија имали пријатељских и културних веза са Русијом, Али крајем XVI и у XVII веку када се, због неуспеха, политички покрет балканских хришћана све више смправао, везе наших црквених претставника са Русијом постајале су јаче. 4 По мишљењу Ст. Димитријевића за време патријарха Пајсија, учвршћени су ста лн и односи између наше патријаршије и Русије.“ 5 Мислимо, да je учвршћававање ових веза последица озбиљнијег и боље схваћеног рада на ослобофењу, јер наде које су полагали на политичку и војну помоћ Запада остале су неостварљиве и пусте. Име патријарха Пајсија помиње се у руским државним хартијама први пут 1622 године. Тада je дошао у Москву, каоизасланик патријарха Пајсија, вршачки епископ Аотоније. По мишљењу Димитријевића Антонијев одлазак у Русију имао je и политичку мисију, a није само био обично тражење милостиње за пострадале цркве у Србији. 6 И Др Васиљ Поповић мисли, да су молиоци, махом наши угледнији црквени људи, на

1 Исп. Ф. Мареш, Mittheilungen des Instituts für oesterreichische Geschichtsforschung, Bd. 111, Hefte 2, S. 283.

2 Ил. Руварац, О пећским патријарсима, (Истина), с. 311.

3 Ст. Димитријевић, I Одношаји, с. 225—226.

4 Ст. Станојевић, Енциклопедија, књ. 11l с. 822;

6 Ст. ДимитријевиН, Одношаји, с. 225—226;

6 ibid. 227-228.

140

Богословље