Богословље

И јеврејски историчар Јосиф Флавије, који je доживео и разорење Јерусалима 70 г. после Христа, опширније говори о начину светковања пасхе. Он вели да се 14. дан месеца Ксантикос-а т. ј. нисана, после млафа, када je сунце у виду јарца, слави празник, који се зове пасха, и да се од жртвене животиње ништа не оставља за следећи дан. Петнаестога (нисана), долази седмодневни празник бесквасних хлебова, за време којега се једу бесквасни хлебови, а на жртву се приносе дневно по два бика, јарац и седам јагањаца. То су спаљениде, којима се додаје јарац као жртва очишћења и за свакодневну храну свештеника. Другое дана празника бесквасних хлебова (то je шеснаести) једе се део нове жетве, од које није нико ништа узимао до тога дана, јер се држало да треба тиме најпре Богу исказати поштовање (Antiquitates 111, 15, 5). 1 Јосиф, дакле, овде разликује два празника: пасху (14 нисана) и празник бесквасних хлебова, који почиње тек сутрадан т. ј. 15 нисана (исп. и IX 13, 2 —3.). Но на другим местима, у својим делима, потпуно идентифицирз обадва празника када вели, да je за време борбе Аристовула и Хиркана, када je овај последњи побегао владару арапском Арети и Арета почео опседати Јерусалим, „наступао празник бесквасних хлебова који ми зовемо пасха“ (Antiqu. XIV, 2,1), и да су „свештеници на празник бесквасних хлебова, који ми зовемо пасха, обичавали да отворе врата храма одмах иза поноћи (Ant. XVIII 2,2). За сами празник бесквасних хлебова, који се слави осам дана (Antiqu. 11, 15, П, скупљала се огромна маса народа из деле провинције у Јерусалим, и ту су организовали мања братства од по 10 чланова, а каткада и по двадесет, да једу пасхално јагње, јер нико није смео јести сам јагње. (Bellum iudaic. VI, 9,3; за време Цестија из бројано je 256.000 пасхалних јагањаца, што даје око 2, 700.000 учесника, ако се рачуна на свако јагње по 10 људи. Bell. VI, 9,3). И у Талмуду има одредаба које се односе на пасху, чак je и један засебан трактат посвећен томе питању. 2 У њему се детзљно разрађују старозаветни прописи о празновању

1 Flavii Joseph! Opera, recognovit Benedictus Niese Editio minor Voi. I. Antiquitatum ludaicarum libri I. —V. Berolim 1888. p. 156 (ili. 248—251); Des Flavius Josephus Jüdische Altertümer, übersetzt und mit Einleitung und Anmerkungen versehen von Dr. H. Clementz I. Bd. Berlin 1923.

3 Испор. Др. Д. Глумац: Талмудски трактат о пасхи, у преводу са јеврејскога и са коментаром, Београд 1933 (Богословље Vili, 1).

100

Богословље