Богословље

Али je стварни историјски терен, на коме се појавило СО у XVII в., био много шири, него само борба са хетеродоксним конфесијама, које су шириле своју верску пропаганду на православном истоку у XVI—XVII в. в., иако je, наравне, и то имало свога значаја. Православии руски становници Пољске налазили су се онда у нарочито тешком, готово безизлазном положају односно веронауке. Они нису имали тачног изложења истините православие вере ни штампаног, ани писаног. Покупки спремања свога православног катихизиса, који су се предузимали у другој (случа; са Лаврентијем Зизанијем) и трећој (случај Мелетија Амотрицког) деценији XVII в., остали су без икаквог успеха. А нису православии руски становници Пољске могли очекивзти помоћ ни споља, jep je и у московској Русији и на грчком истоку наука онда стојала, ако не ниже, али не ни више него код њих. Услед тога православна руска паства кијевске митрополије није познавала своју веру. Ово je давало повода римокатолицима, а и протестантима, да исмевају православие не само у усменим беседама са њима, већ и у књигама. С друге стране, на темељу оваквог мрачног и жалосног стажа веронауке и уопште просвете у средини православних, лако се и слободно ширила пропаганда, како римокатоличка, тако и протестантска. У циљу баш такве пропаганде штампали су римокатолици и протестанта кад и кад нарочито састављене књиге и брошире, у којима се грубо кварила православна веронаука и које су се онда шириле међу православним хришћанима под лажним именима разних лица. Све je ово више и боље него ико други разумео и знао м. Петар Могила. Ето зашто je он намислио да састави то мање-више пуно изложење православие веронауке. Овај рад, као што видимо, врло компликовани, одговорни и тешки, поверио je он учитељском колегијуму од њега ρεφορίΜΗo3Η6 кијевске братске богословске школе, као што je он то радио и у другим сличним случајевима. А сам je он само руководио општим радом, бирао раденике, свима средствима их потстицао, помажући их магеријално и морално. А кад je рад био завршен, предузео je све неопходне мере за то, да би текст овако састављеног СО био пажљиво и свестрано прегледан, претресан и поправљен, или допуњен, где je то било потребно, пре света у самој школи, па онда и на саборима кијевским 1640 г., где je он и сам живо учествовао у дискусијама о' СО, и јашком 1642 г., куда je послао три своја науч-

174

Богословље