Богословље

ca латинским умецима и цитатима, треба и одговарати не елавенски и грчки, већ на оном језику, на коме je поставлено питање. Дакле, и због овога je потребно Русима да науче латински. Осим тога, наславенском језику им а мало богословских дела, а политичких никако нема;; на грчком језику јетешко књиге добити, и су· више су скупе. Међутим je најлакше добити латинске књиге. Дакле, и због овога je корисно учити латински. Напослетку, Русији се увек замерзло, како се у њој ничему не учи, па су због тога Руси толико прости, необразовани и невешти да даду рачуна о ономе у шта верују. Сада, пак, кад су Руси почели да уче, ти (т.ј. Касиан Саковић) тражиш, да они уче само грчки и славенски. Не, Русима je потребно, да упоредо са грчким, славенским и пољским з н a ј у и латински због тог д, да постану образовани и да не буду прости како у друштв еним поеловим а, тако и у разговор и мао правили м а вере. Боле je свакако разговарати, како о друштвеним пословима,тако и о богословским питањима, са учении, него са простим људима“ (види нашу цитов. Историческую Записку о Клевской духовной Академш стр. 114—115. упор, нашу цитов. Историю Кlево-печерской типографш т. I. стр. 303—307., такофе Приложешя къ нему стр. фкз — фки = 527 —528.). Сетимо се овде, да су последне речи које смо навели, писане и штампане 1644 г., тј. две године пре смрти м. Петра Могиле. Из тога се види, да су он и негови сарадници, по састављању СО, остали до краја истрајни и непоколебљиво православии богослови, иако су сдавали дужно поштоване и латинској богословској науци, чијим су се плодовима опрезно,. свесно, паметно и критички користили. По њиховом ово je било апсолутно неопходно за руске православие хришћане пољске државе у току извесног времена. Али су они са задовољством предвиђали самосталност и независност руске богословске науке од латинских образаца. Један од лгало доцнијих њихових заступника на богословском пољу, черниговски архиепископ Лазар Барановий (1650 —1690. г.), на кога понекад гледају као на једнога од убеђених присталица латино-пољске културе и њеног ширења у средини православних Руса, у једном од својих приватних писама, са свои отвореношћу о

182

Богословље