Богословље

Читајући, он место зева и дрема, трља лице, протеже руке и, отргнувши очи са књиге, пажљиво гледа у вид; затим се поново враћа књизи, чита мало, преврће листове; љубопитљив je да види крај речи, броји странице, листове и напослетку, затворивши књигу, метне je под главу и заспи слабим сном, jep му глад узбуђује душу и присиљава га да мисли о себи“. 1 Такав je монах „лењ и у молитви“, и неспособан „да марљиво испуни дело Божје“. 2 Против клонулости духа постоје и средства. По мишљењу св. Нила „клонулост духа лечи постојаност и испуњавање сважог посла пажњом и страхом Божјим“. „У еваком послу“, саветује Нил, „одреди себи меру и не прекидај посао пре него што довршиш оно, што си одредио. Уз то моли се join и Богу разумно и силно и клонулост духа побећи ће од тебе“. 3 На седмом месту код Нила стоји префињена и тешко уочљива страст „славољубље“ (κενοδοξία, vana gloria), која за религиозно-морални живот претставльа огромне опасности, jep ниче и развија се у човечјој души поред добродетељног живота, тј, онда, кад човек води успешну борбу са телесним и грубљим душевним страстима. „Славољубље je“, вели Нил, неразумна страст и лако се увлачи у свако добродетељно дело“. 4 На тај начин успех у подвижничком животу и достигнуће неких врлина јављају се, по Ниловом ученьу, за постанак славољубља као неки обавезни услов, и оштро одвајају ову страст од других порока. Док се друге страсти, као што смо већ видели, налазе међу собой у директној генетичкој зависности, и док развиће и јачање једне страсти изазива и даје храну другој, страст славољубља „расте с врлинама и не оставља их, док их не ослаби“. 5 Другим речима, она ниче и развија се после победе над другим страстима, а нарочито после успеха у борби с телесним пороцима. Славољубље, имајући у својој основи тежњу за егоистичким задовољењем личног самољубља, разара и уништава унутрашњу вредност људске врлине и омета, да се пред Богом добије венац истините праведности. „Славољубиви

1 ibid. cap. XIV col. 1160 AB. 2 ibid. col. 1160 BC. 3 ibid. col. 1160 C. * De octo spirit, malitiae cap. XV, col. 1160 C. 5 ibid. col. 1160 D.

237

Морално-аскетско учење св. Нила

Богословље