Богословље
њено, тај се обично погорди до безумља. А ко гледа на оно, што му остаје да још учини, тај неопходно постаје смирен и кротак, и налази најјачу побуду за смирење у неизвесности, да ли ће он достићи оно, за чим тежи.... Ум управљен ка горњем и смирен старањем о ономе, што сачињава предмет његове ревности, неће имати времена да мисли о својим успесима“. 1 О сил! тога, Нил саветује да се избегавају и спољашњи узроци славољубља, и због тога стално захтева од својих ученика, да своја добра дела чине у тајности. 2 Осмо и последнее место у Нилово] схеми страсти заузима г о р д о с т (ύπερηθσνία, superbia), која je тесно везана са славољубљем, јер „појава славољубља наговештава гордост, као што севање муње претходи удару грома“. 3 Развијање и јачање само· љубивих тежни доводи човека до стања гордости, где се самоузношење и егоизам појављују у јачем и неприкривеном облику. Човек, заслепљен неуздржљивом тежњом за земаљском славом и људским почастима, испољава у славољубљу недостатак љубави према Богу, и заборавља славу Божју. У гордости пак избија пренебрегавање Божанске славе и свега што нас окружава, и то доводи човека до богоотступништва. Услед тога надмоћност гордости у човечијој души руши саму основу религиозно-моралног живота и искључује могућност правилних односа како према Богу, тако и према људима. „Гордост“, вели Нил, „уздиже мисли до надмености, учи пренебрегавању људи и гледа са презрењем на сваког једноплеменика, као на нешто ништавно. Она доводи човечју мисао до безумља, не признаје Божји Промисао и старање Најсавршенијег, и сматра да све милости, којима се она користи, долазе као последица њених личних заслуга. Гордост неће да види Божје садејство у ономе, што ради и у чему успева, ]ер сматра себе довольно јаком за свако добро дело. Будући потпуно немоћном, она мисли, по својој самоуверености, да ће њене силе доспети за све“. 4 Поносит човек сматра своју сопствену личност центром целокупне васионе, а све остало за њега je само средство за лично самоуздизанье. Зато у његовом односу према људима
1 Peristeria, Sectio XI cap. XIV coi. 924 AB. 3 de octo spirit, malitiae cap. XVI col. 1161 A, 3 de octo spiritibus malitiae, cap. XVII, col. 1161 С. * de volunt, paupertate, cap. LIX, col. 1048 D.
239
Морално-аскетско учење св. Нила