Богословље

нема места „ни слози, ни јединству мисли, ни узајамној љубави, него место свих ових чисто хришћанских начела, која „изнад света цене и љубе Дух Божји,“ у души гордељивца царује злоба, „завист и горка мржньа“. 1 Због тога није ни чудно, што друге страсти у гордошћу изопаченој човечјој души налазе сасвим повољан терен за своје развијање. „Људи“, нише св. Нил, „који су се предали гордости, лишавају се благодатне помочи и пониру или у блуд, или у крађу, или у убиство, или у неко друго недозвољено дело. Гордост je највећи грех. Због ње je проналазач свега злог ђаво бачен с неба на земљу“. 2 Насупрот гордости св. Нил истине смирење као праву хришћанску врлину, која пење човека на небо и припрема га анђелском лику“ 3 (μετά άγγέλων χορεύειν παρασκευάζει). Да би ce достигло смирење, потребан je, по Ниловом мишљењу, пажљив однос према свему, што улази у круг нашег свакидашњег живота. У писму схоластику Алкивијаду, који je тражио да му се покаже начин борбе са гордошћу, св. Нил каже; „Ако ти je мило да избегнет ову и Богу противну гордост и да достигнет смиреносг и да имаш овај блажени дар, онда се ревносно вежбај у свему што потпомаже овај циљ. Jep душа ce уподобљава обично ономе, чиме je занета, и ономе што увек ради; она то и отискује на себи, примајући одговарајући облик. Зато и спољашност, и одећа, и ход, и седење, и храна, и постеља једном речју све у теби, да буде умерено. Исто тако и реч, и телесни покрет, и разговор са ближњим да бива у скромности, а не у надмености. Буди добар и кротак пред братом, незлобив пред противницима, човекољубив и састрадалник према сиромасима, спреман умирити и утешити болесне, посети™ сваког човека, када je он у страдањима, у напорима, у невољама, не презирати никога уопште, у разговору бити пријатан, у одговорима искрен, свакоме да желиш добра и да будет свима приступачан“.* Нема сумње, да овај подвиг, који води човека ка потпуној победи над гордошћу, није лако остварити у животу. Људске моћа нису довољне за то. Због тога св. Нил захтева од својих ученика, да не буду лечи, да не клону духом

' Epist. lib. I CXLVI. col. 144 A. 2 Epist. lib. I. CCCXXVI col. 200 CD. 3 de octo spirit, malitiae, cap. XVIII, col, 1164 A. 1 Epist. lib. 111, CXXXIV col. 445 ABC.

240

Богословље