Богословље

но да стално траже помоћ у име Христово“. 1 Јер „ако срдачно са страхом и побожно управљамо погледе своме Владици, то ће Он, без сумње, љубављу бити сваком на руци, a онда човеком неће моћи завладати ни сатана, ни страст, ни беда, нити икакав грех“. 2

(Наставиће се)

Вакешиије Фрадински

ПАЈСИЈЕ, АРХИЕПИСКОП ПЕЋСКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ КАО ЈЕРАРХ И КЊИЖЕВНИ РАДНИК

(Свршетак)

111.

Када ce детаљније проуче интерконфесионални односи y Турској и суседним јој земљама, какви су били у Пајсијево доба, добија ce потнунија слика Пајсијева рада уопште, a специално његова чисто црквено-просветног рада. И прозре се тада непосредно у смисао и знача] његових, онако честих, канонских путовања. И цела његова личност, светачки блага и примамљива оцртава ce јасније и ми поред „многогрешное Пајсија", који je сав y чезнућу за оним светом, откривамо и другог Пајсија активное и трудољубивог радника и вредног архипастира, који у себи, у цело] својој личности, врло хармонично сједињавао ове две тако различите особине. Има података на основу којих се може закључити, да je крајем XVI и у XVII веку католичка црква у Турско] уживала нарочите повластице и слободе. Предлог помиње, да je још Мехмед, освајач Босне, дао босанским фрањевцима чувену А хднаму 1464, „по ко јој даје на знање свим племенитим и неплеменитим, да je носиоцима ове повеље наклоњен“, и заповиједа, да нитко њима и њиховим црквама не смије узроковати какове запријеке, те они могу бити у његовим покрајинама без страха“. 3 Када je, много касније, Франсоа 1, француски краљ,

1 Epist. lib. 111, CCLXXIII, col. 520 В . 2 Epist. lib. 111, CCLXXII, col. 520 A. 3 Др. M. Прелог, Повијест Босне, 1, с. 50.

241

Пајсије, архиепископ пећски и српски