Богословље

да би створио политичку равнотежу у Европи, склопио савез са Турском и тиме постао заштитник католика у Турској царевини, почела je на Истоку јачати католичка прозелитска акција, 1 На основу уговора о пријатељству са Турском Франсоа I затражи од Порте „не само слободу вероисповести за католике већ да се уступи хришћанима нека џамија у Јерусалиму, која je некада била црква“.- Ускоро се у Цариграду настане језуити, које млетачка република није трпела на своме земљишту. 3 Шихов рад у Цариграду почиње од 1682 године, док je пре њих од свих католичких монашких редова на Балканском полуострву било највише фрањевацаА Језуити су били под неносредном заштитом француских посланика. Де Брев, француски посланик у Цариграду, заштићавајући хришћане гледао je увек, да „испослује какву повластицу за католичанство“. 5 Цинкајзен наводи такође, да je у почетку XVII века било je језуита у Цариграду. 6 Јорга наводи, по главној статистици, да je за време Мурата било у Цариграду доста католичких цркава и велики број верника. 7 Наводи, такофе, да je било доста језуита. 8 Ина Архипелагу их je такође било доста. 1626 приспео je на Наксос и Хиос латински патријарх. 9 У Пери je била њихова црква а поред ње су одмах отворили школу. 10 Помоћу школа мислили су домаћи подмладак провести у унију, а преко њих, касније, и цео православии Исток у чему су, делимично, и имали успеха. Њихов рад у Цариграду састојао се поред прозелитизма и у шпијунажи час за шпанске, час за папске интересе мешајући се и у све интриге, којих je у Цариграду било много. 11

1 J. Томић, Опис два путовања преко Балканское полуострва фр. поел, де Хе-а (Споменик С. К. А., XXXVII, (II)) с. 51;

2 ibid; 3 Cp. ibid, 53; 4 ibid, с. 66 (Бел. под 12); 5 ibid, с. 54;

6 Johann Wilhelm Zinkeisen, Geschichte des Osmanichen Reiches in Europa, IV Theil, Gotha, 1856, S. 36. 7 N. Jorga, Geschichte des Osmahischen Reiches, Gotha, 1911, IV B. S. 19. 8 ibid;

9 ibid; 10 cp. Zinkeisen, ibid, S. 362 —363; 11 ibid. S. 363.

242

Богословље