Богословље
ce 1648. 1 Други наследник Карагићев, Иван Крститељ Николић,. био je родом из Ђаковице, 3 a његов посредни наследник Maтија Масерски родио се у Јањеву. 3 Из овога се види, да je и у Пајсијево доба, као и пре и после њега, католичка прозелитска акција у Србији и у чисто српским земљама била организована и јака. У последњој четврти XVII века владика Руфим. Бољевић обратно je у православље племе Куче, који су још тада били католици. 4 Др. Ј. Шимрак у своме делу: „Црквена унија у Северној Далмацији у XVII вијеку (латиницом), тврди, да су три пећска патријарха Јован, Пајсије и Таврило били не само идејне присталице уније са Римом, него су je стварно и спровели у свои, подручју. У сумариуму свога дела вели дословно, да они „mittebant Romam ad sedem Apostolicam delegatos cum litteris, in quibus non solum auxilia contra Tureas petunt, sed etiam se uniri cnm Romanis Pontificibus desiderant, quos successores B. Petri Apostoli, magistros universae ecclesiae et vicarios Christi in terra appellant“. 5 О Пајсију Шимрак говори подуже. Вели, да je био у тесним везама са римским папама. То закључује на основи посланица „српског црквеног националног сабора“, како он сам назива сабор, који je одржан 1 фебруара 1648 у манастиру Морачи, како сведоче католички извори. Тада je папа послао Пајсију, као одговор на неко његово, нама непознато, писмо „епископску круну и друге драгоцене црквене предмете“. 6 Конгрегација за Пропаганду и пре je о Пајсију водила бригу. На своме 265 састанку, одржаном 2 априла 1640 године по наводу Шимракову, заключила je, да се Пајсију пошаље као изасланик свете Столице Далматинац Франциско Де Леонардис, који je пре тога радио као апостолски мисионар у Паштровићима. На седници од 23 априла 1640 године придодат му je, ваљда као помоћник, калуђер Висарион са Цетиња. На 267 састанку
1 ibid с. 331. 2 ibid, с. 332. 3 ibid с. 333.
4 Cp. П. Ровински, цит. дело, с. 474. 5 Др. Јанко Шимряк, Црквена унија у Сјеверној Далмацији у XVIi. вијеку, Шибеник, 1929 с. 8, (латиницом). 6 ibid, с. 9—10;
244
Богослов.ъе