Богословље

прозелитској акцији, као животно правило оно што je патријарх Јован писао Савојском херцогу Карлу Емануилу. Такођер молим ваше величанство, пише патријарх Јован, да учини један привилегиј сврх закона и православие вере наше с клетвом, сврх четири јеванфеља и на часном крсту, потписано руком твојом господском, и такофер од твојих синова принципа, да буду увек за велику веру. Зашто у наше стране ник ак о нећемо ни језуита, ни никога другое а, који б и пук хришћански обраћао на закон римски, зашто отле би могло бит и великог скандала ме ф у народ. 1 Нема озбиљних и, по своме пореклу, несумньивих података о неком пријатељском односу Пајсијевом према католицизму уопште. Све оно што Шимрак наводи о односу Пајсијеву са Епифанијем Стефановићем, а преко њега са папом, он je узео из Фарлатијева дела Illyricum Sacrum. Ни код иједног другог писца нема ни спомена о овоме догађају. 3 Милаш наводи озбљне разлоге за сумњу у историчност митрополита Северне Далмације Епнфанија, „Није ли можда, вели Милаш био тај Епифаније какав прости свештеник, који je преверио, и који се прозвао архиепископом Далмације люжда стога, што су му обећали били, прије него што ће превјерити да ће га архиепископом учинити, ако се односни нацрти превјере изврше.“ 3 По мишљењу Р. Грујића морачки сабор о коме говори Шимрак држан je 1 фебруара 1648 године за време патријарха Гаврила, ради преговора с папом. Са тога je са сабора послат будимски митрополит Пајсије у Рим, да преговара са папом, али су Турци сазнали за то, ухватили га и убили. 4 Грујић вели, да je и Пајсије неко време водно преговоре са Римом али je то било пре његове русофилске ориентације. 5 Свакако под утицајем учесталих прозелитских насртаја из Рима, Пајсије je држао један сабор својих епископа на коме су претресане понуде Рима. Ни сабор, ни Пајсије, као његов претседник, није се изјаснио за унију него je напротив „писмено известно папу о главним сметњама, које по уверењу српских православних

1 J. H. Томић, Пећски патријарх Јован, с. 118.

2 Др. Никодим Милаш, Православна Далмација, Нови Сад, 1901, с. 193. 3 ibid. с. 197.

4 Ст. Ставојевић, Енциклопедија, књ. 11l с, 656. 5 ibid. књ. 111, с. 376.

246

Богословље