Богословље

«пископа стоје на путу томе сједињењу“. 1 А то није пристанак на унију са паном, него, напротив, образложено одбијање папског предлога о унији. Пама није познато да се у пећској патријаршији одржавали црквени национални сабори, jep je таквим саборима немогуће сматрати политичке договоре црквених и народних првака, што се код нас практиковало. И писац лепо нэписане књижице Римо-Католичка Пропаганда, оправдано тврди, да je Пајсије са великом енергијом водно борбу против римокатоличке пропаганде у границама његове патријаршије. 2 А за време Пајсијеве управе пећском патријаршијом католичка прозелитска акција постала je активнија, него што je била пре. 22 јуна 1622 године основао je папа Григорије XV ■булом Incrutabili divinae providentiae специалну конгрегацију, која je имала чисто прозелитске задатке (Congregatio de propaganda Fide). 3 Неколико година доцније, 1 августа 1627, основао je папа Урбан VIII булом Immortalis Dei нову колегију за пропаганду (Collegium Urbanum de propaganda Fide). 4 По Урбановој замисли ова конгрегација je „морала имати свенародни карактер, найме одгајати мисионаре свију народности. 5 Последние такве акције јако су се осетине у земљама у којима je било православног елемента, а политички су биле подложене или управи или утицају католичких држава, као на пр. наш живаљ у црногорском и далматинском приморју и као, касније, наши пресељеници у Хрватској и Славонији, који су, у црквено-верском погледу, зависили од пећских патријарха који су, по речима М. Грбића, „јако мрсили ]езуитска нита преко својих егзарха“. 6 Могло би се, спољашње судећи, на основу извесних података код Милаша 7 и по неким подацима у Српско-Далматинском Магазину, закључити, да je однос млетачке државне власти

1 ibid. на. 111, c. 317. 2 Римокатоличка Пропаганда, Никшић, 1932, с, 14. 3 Др. Н. Милаш, Пропаганда, шезин постанак и данашња уредба, Београд, 1889, с. 50. 4 ibid. с. 57. 5 ibid. 6 М. Грбић, Карловачко Владичанство, I, с. 218. 7 Др. Н. Милаш, Списи о Историји Православно Цркве у Далматинско Истарском владичанству од XV до XIX века.

247

Пајсије, архиепископ пећски и питријарх српски