Богословље

теника и калуфера тога закона“. 1 Истим декретом Валерије, „по заповести Сената“, одрефује Луку Болиду, каноника саборне цркве, да обучава православие свештенике у „обредима наших предана“ у заједници са другим, који се налазе у околини к диацези которској. „Немой пропустите, завршава Валерије свој декрет, ако бы кадъ потреба била, кнезу или управитељу градд прибећи, да та помоћ даду, да ни једном свештенику или калуферу грчкога закона не допусти се унапредъ у градъ доћи,. збогъ 4ïe глупости и развратности могао бы законъ католичанскш какву штету имати“. 2 Нил Попов наводи податке с краја XVI века из којих се јасно види како се и колико више католичко свештенство мешало у црквено-верске послове православних Срба. Наводи, да православном факону нису дозвољавали, да прими свештеничкя чин „док не потпише обавезе, које га потчињавају римској цркви“. 3 Има неколико врло интересантних података о начину поступања католичког свештенства према православним. Ови су подаци врло карактеристични и развејавају у прах Шимракову хипотезу о неком словенском хришћанском ренесансу на нашем Југу, који се почео остваривати за време патријарха Пајсија и његовога наследника Гаврила. Попов вели, да ce je католичко свештенство на све могуће начине старало, да обвлада правосливним црквама „заводећи из почетна у њима своје старе олгаре за глухе мисе, прелазећи, затем, на учешће у општим процесијама и на поучавање народа и, на послетку, чинећи канонску посету православним црквама преко својих епископа, који су захтевали да православно свештенство исповеда пред вьима символ вере према римокатоличкој формули“/ Тај специјални образац исповедања написао je папа Климент VIII, Ми имамо неколико података о таквим визитацијама. Они потичу из прве половине XVII века и, по речима Н. Попова,, „дају доста драгоцених сведочанстава о стању православних у которском округу“. 5 О таквим канонским посетама католичких бискупа православним црквама водили су се нарочита днев-

1 ibid. 2 ibid.

3 Нилъ Поповъ, Православная Церковь въ ДалмаШи, с. 258. * ibid. с. 266—267. 5 ibid. 58.

250

Богословље