Богословље

ници. У једном таквом дневнику, који je припадао бискупу Ангелу Баронију, стоји да je он 14 новембра 1605 године посетио православну цркву у селу Кртолама код Котора, Том je црквом управљао православии свештеник Стефан Бошко из Грбља. Њему je наређено да пропита пред бискупом символ вере по обрасцу папе Климента VIII. Он je то учинио 3 фебруара 1606 пред бискупом у Котору у присуству которског војводе Викентија, свештеника Николе Палме и секретара Лаврентија Де Доминис. 1 16 новембра 1605 године исти бискуп посетио je цркву св. Петке у селу Љуштицама и направио у њој католички олтар. 2 Оваквих примера има доста. 3 Оваквим прозелитским радом, који je не само толериран него и помаган од државне власти, католичке свештенство, у служби Конгрегације за пропаганду, спремало je постелено терен за покатоличавање православног живља. Beh 1649 године хвали се у Риму которски епископ Викентије Буча, „да му je пошло за руком, да покатоличи много Грбљана“. 4 Они су до жељеког цшьа долазили само помоћу насиља. 5 И П. Ровински, говорећи о методама католичких мисионара међу Црногорцима,, вели, да су они „наилазећи у народу на отпор постизали свој, циљ путем насиља, која су сматрали дозвољеним ad majorem gloriam Romae. Пре него што су Турци завладали Баром и Улцињом, Млечани су свагде отимали од православних цркве, па су их или рушили, да би на истим местима подигли своје, или су их просто преобраћали у своје присиљавајући и парохијане, да се одрекну православльа“. 6 Није српски живаљ био у бољем положају ни у крајевима Хрватске и Славоније где ce je, бежећи од Турака, насељавао у току XVI и XVII века. Они су у новонасељеним крајевима имали да издрже двојаку борбу, борбу са хрваским сталежима, на чијој су се земљи настањивали и, „борбу са католичкой црквом, која их je гонила, да признају римског папу-

1 ibid. 2 Cp. ibid. с. 266-267. 3 ibid. с. 2£б. * ibid. 5 Cp. H. Милаш, Православна Далмација, с. 189. 6 П, Ровинсюй цит. дело, с. 492.

251

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски