Богословље

за свога врховног црквеног господара“. 1 Иако су Срби дошли са већ готовом црквеном организацијом, коју су одмах учвршћавали, ипак нису могли изяржати неравну борбу са боље организованим католичким клиром,® који je био јако агресиван и ако су Срби прелазили под условом, да се несметано моћи исповедати православну веру. 3 Непосредно пре Пајсија почео се црквени живот тамошњих Срба сређивати и боље организовати: 1602 подигнут je манастир Гомирје, 1609 манастир Марча, а око 1636 манастир Лепавина, који су касније, постали центри црквеног живота православних Срба. 4 28 јуна 1609 године постави архијерејски сабор на челу са пећским патриархом Јованом за епископа православних Срба, настањених на територији Аустро-Угарске, Симеона Вретању са седиштем у манастиру Марчи. 5 Патријарх Јован je назвао ново образовану епархију вретањска, 6 а она je позната иначе као марчанска. 7 Она je основана за све православие Србе по западним странама у Хрватској, Славонији, Крањској, Штајерској и Западној Угарској у колико су те земље потпадале под власт аустријских царева“. 8 Оснивањем марчанске епископије настао je отворен сукоб између православних и католика, јер je земљиште на коме je подигнут манастир Марча било својина католичког загребачког бискупа. Он je 11 фебруара 1618 одредио границу манастира Марче. 9 Резултат тога сукоба било je Вретањино приЈ«ање уније. 10 О Вретањину православљу тешко се може нешто дефинитивно решити. На једноме се месту са њ вели да „муж святаго житlя и исполни духовнихъ даровашй быстъ, чего ради и! всЬх наивяще почиташеся“. 11 Грбић вели, да je он у не-

1 Др. А. Ивић, Миграције Срба у Славонију, с. 8; 2 ibid;

3 Ср. Ст. Станојевић, Енцикопледија, ка>. 11, с. 698 1 ibid;

3 Др. А. Ивић, ibid, с. 26; 6 Ст. Станојевић, ibid с. 698;

7 Др, А, Ивић, Марчанска епископија (Братство, XVII, с. 156 —165); 8 Ст. Станојевић, ibid;

9 Ср. Др A. Ивић, Миграције Срба у Славонију, с. 27 10 М. Грбић, цит. дело с. 198—199;

11 Прилог за Истор-ijy Православие Цркве у негдашњем Вараждияском )генералату, саопштио Ј. Вукчевић.

252

Богословље