Богословље

како их он назива, „Задати дужни послухь светои скупщини опщене цркве римские, материю (Sic!) всего хрищанства.. 1 У продужењу назива папу „наше сунце, наш отац и мати“ и вели, да им шаље своје исповедање православие вере молећи да му се пошаље Марин Болида, јер ће он „много користьнь бити за службу Божю“, као и Фрањо Болида. 2 Писмо je писано у Маинама 2 октобра 1640 године. Истога дана, исте године, са истог места послао je једно писмо нећаку папи Урбана VIII, Антонију Барбарину. У писму Мардарије назива Рим „свети избрани Сиишь" и вели, да je послао своје изасланике, да се сједине са папом и да се њему поклоне, те преко Барбарина, захваљује свима што су их лепо прилили. Сачувано je једно Мардаријево писмо папи Урбано VIII из 1640 године без ознаке дана и месеца када je писано. Писано je латинскии језиком. У њему се вели, да je Мардарије лично желео доћи у Рим, да папу увери о својој заједници са светом Столицом. (Quanto ferveam desiderio Romam ađeundi, et per me ipsum testificandi meam cum ista sancta sede conjuctionem). 3 На ово писмо одговорио je 12 маја 1640 папа Урбан VIII Мардарију. Он je усхићен његовом изјавом покорности због које га хвали и препоручује му, да привели за унију свога патријарха. „Мислим, вели се у одговору, да ти то неће бити тешко, јер код њега можеш врло много својим угледом и ауторитетом.“ (Praesertim vero cupimus, uta Patriarcham tuum ad apostolicam unitatem revocare contendas.... Quod haud difficile tibi futurum esse arbitratur, cum apud illum gratia et auctoritate plurimum valeas.) 4 Ово cy сви подаци, који нам дају католички извори о Мардаријевој унији. Да ли je до остварења ове уније дошло и колики су били њени размери у народу тешко je рећи, тим пре, што писма у којима се говори о Мардаријевим везама са папом не садрже никаквих страних података о њему. То су само изрази дивљења и с једне и с друге стране, а стварних података нема. Још je Милаш посумњао у аутентичност Мардаријеве посланице папи, која je писана на латинском језику. Милаш je баш

' Starine, ibid., s. 167; 2 Sr. ibid. s. 95—96.

8 Код H. Милаша, Св. Василија Острошки (Листине) с. 92. 1 ibid. с. 96.

256

Богословље