Богословље

ову околност,да je посланица писана латинским језиком, нарочито подвлачио и вели, да га je овај факт доводио у искушенье, да посумња да ли jy je Мардарије и прочитао. 1 Мардаријеве посланице које су саопштене у Старинама (XXV) чине утисак, и по језику и по стилу, и по синтактичкој конструкции, веома невешто састављених писама, која очито потсећају на фалсификате, који су, и по мишљењу Д-ра А. Ивића, у оно доба били обична појава. Нарочито je лако и безопасно било фалсификовати писмо једног српског владике у Турској -и поднети га римском папи. 2 И самовольно титулисање Мардаријево појачава сумњу у аутентичност ових писама, јер Мардарије никако није могао бити епископ Македоније, како он себе назива, ако ce није ослањао на један стари обичај, који Цетиње, па и Скадар, меће у македонске стране. С друге стране врло je могуће, да je Мардарије запливао католичким прозелитским водама и да je међу својом околином радио на придобијању присталица и ширењу уније. Ни Бакић, ни Грујић, не сумњају у то, само Мардаријев покушај своде на праву меру одређујући му незнатан значај. 3 Мардарије je био само средство и оружје у рукама католичких мисионара од којих су неки, као Леонардис на пр., били врло префињени и агилни, којим се лакше утицало на Пајсија, кога су, као што и сам Шимрак признаје, просто бомбардовали својим понудама и изасланствима. 4 И Худал мисли, да покушај уније са Мардаријем није донео никаквих стварних резултата. Он само подвлачи, да je за време Мардаријеве управе цетињском митрополијом идеја о унији поново оживела при чему je, по Худалу, Мардаријева намерз била, да добије новчану помоћ од папе противу Турака. 5 Ово Худалово мишљење слаже се и са мишљењем A. Ивића по коме никад „Срби у Турској нису озбиљно и искрено мислнли, да се поунијате, него су хтели,

1 Cp. Н. Милаш, Св. Василије Острошки, Дубровник, 1913, с. 29. 2 Римокатоличка Пропаганда, с. 44.

3 Др. Р. Грујић, Православна Српска Прква, Београд, 1920, с. 99. 4 Ср. ibid. с. 99—100.

5 Sr. Dr. Alois Hudal, Die Serbische Orthodoxe Nationalkirche, Graz u. Leipzig, 1922, S, 35: .Wie aus dem Briefe Mardarius ersichtlich ist, handelte es sich vor allem um eine finanzielle Unter—Stützung Montenegros gegen die Türken“.

257

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски