Богословље

као што се то говори у случајевима наведених талмудских места. Напротив, Исус је свуда јавно проповедао и чинио своја чудеса пред свима, као што то и Он сам вели (Мат 26, 55.), па га ипак нису in flagranti ухватили и осудили, (исп. Job. 7, 25. 26.), него су чекати управо велики празник пасхе, да га онда на врат на нос ухвате и осуде! Зашто наједаред та велика журба да се обесвести и сами празник, када није било никаке опасности да ће Исус побећи, па се могло дакле причекати и док прође сами празник. Нарочито када и сами одлучују; „не о празнику, да се не би народ побунио“ (Мат. 26, 5.). Дакле, у Исусовом случају нити je била потребна а ни могућа повреда празника. Тако, и мишљење да je на први дан пасхе могао Јосиф да купи платно за плаштаницу, како хоће Strack-Billerbeck (о. с. 833), не може се сматрати као тачно, нити може опстати. У талмудском трактату Besä 3, 7. 8. предвиђа се, додуше, нека куповина на празник (у главном живежних намирница за јело тога дана), али то се не може применити и за случај Исусов, где треба да се ради о празнику пасхе. За празник пасхе, найме, у талмудском трактату за пасху (Pesabim IV, 6), изрично се набрајају и наводе трговине које могу бити отворен е, као и предмета који се могу куповати, не на сами празник, него на навечерје пасхе, док су остале радње, према томе, морале бити затворене већ и на навечерје пасхе т. ј. дан пред пасху. На саму су пасху, онда, морале бити безуветно затворене све радње. У остале се празнике, можда могло куповати животне на мирнице, али на пасху никако. Чак и када се радило о мртвацу, није било изузетка, као што се то јасно види из трактата Šabbat (23, 5.) где се дозвољавају у суботу и на празник најнужнији послови око мртваца (мазање, прање, полагање на влажни песак да се не почне распадати), али прављење сандука и т. д. мора се оставити за сутрадан. И за излазак Христов са, наводно, пасхалне вечере у башту гетсиманску, настоји се наћи тумачење и оправдање у талмудским местима, јер да тобоже није обавезно да се мора и преноћити на истоме месту на којем се једе пасха (Strack о. с. 832). При чему се наводе речи Pesabim 8, 11 —l7, где се говори о разлици између пасхе у Египту (Излаз. 12, след.) и пасхе каснијих времена, па се вели: „за египатску пасху каже се: и нека нико

194

Богослов.ъе