Богословље

био први дан пасхе, и уједно петак, сасвим je необично и чудновато, да јеванђелисти не називају сами тај дан по празнику, где им je то, као Јеврејима било безуветно важније и ближе, него га означују само као петак παραΡκενή односно προ6άββατον. Усред необично свечаног и важног прослављања празника пасхе, јеванђелисти заборављају не спомињу да je пасха, где je то за датирање много ближе сваком Јеврејину, него им изгледа важније спомињање петка. А пасха je празник који je по својој величини и важности потискивао чак и суботу, па су се неки послови, иначе забрањени за суботу, вршили и у саму суботу, ако je пасха падала у њен дан. (Pesahim 111, 8. V, 9). Примери из талмудских места које наводи Strack-Billlerbeck (о. с. 8 2 9.) никако не потврђују тврдњу, да се дан баш није морао назвати по празнику, него да je управо јако згодно што je означен као петак (о. с, 8 30). У наведеним талмудским местима Besä 2,1, Jom tob 2, 5. 2, 2. Besä 16 b. 2, 64. 15 b. говори ce опћенито (правнички) о случају ако ке к и празник падне у петак или у суботу, и разуме се да се ту не може говорити или спомињати име празника или „навечерје“ са тачном његовом ознаком, jep je то само казуистичко предвиђање евентуалног таков о г случаја. Али у нашем питању, ради се о једном конкретном случају т. ј. празник пасхе je ту, или барем треба да je, и ни један јеврејин никада не ће у томе случају назвати тај дан, ако приповеда о догађајима тога дана, као петак или навечерје суботе, него увек и само са именом тога празника т. ј. пасха. Да се сачува тврдша да je Исус заиста осуђен и разапет на саму пасху, настоји се побити мишљење, да се на празник није могло судити, при чему се спомиње једно талмудско тумачење да je суђење на празник забрањено једино због писања (Besä 37а 7, Jom tov 4,4), као и да се у „изванредним приликама“ знало и отступати од закона, и да се судило односно кажњавало и на сами празник или у суботу, (Sanhedr. 46а. Menahot 99а, Joma 85b.) 1 Но у случају Исусовом нису никаке „изванредне прилике“. Ту није било никаке опасности да he Он побећи, или да je ухваћен на самоме делу да крши закон или да нетто ради против њега, па да се одмах и кажњава, због примера другима,

1 Strack Billerbeck. о. s. 820.

193

Да ли je Христова последња вечера била пасхална