Богословље

изабран за кнеза као сродник Немањића. Ожењен je био Милицом „w Влькановех сьрвдникь.“ 1 Сада опет прелази на Уроша. Каже да je био „вь тимени земльной“ 211 година, jep je после његове смрти манастир запустио и изгубио се о томе сваки траг. Напослетку долази неки пастир за кога нико није знао откуда je и чији je син и сродник. Сам за себе je рекао, да je с Овчег Поља. Долази у Шанковце близу манастира „плаче рыдае и моле се пршти и сь помощи емоу“, да откопају и очисте цркву. 2 Сакупили су се људи и помогли откопавање манастира и нашли мошти цара Уроша. Испочетка нису веровали. Касније су долазили на поклоњење са свих страна. Са дозволом новобрдског митрополита Василија, који je и сам дошао да се поклони царевим моштима, обнављају храм многим прилозима од којих je највећи био некога Јована Живковића из Јањева. За митрополита Василија вели, да je био „моужь добродГтелень и чьстьнь и кротости испольнь“. 3 Говори о спаљивању мошти св. Саве и о узроцима спаљивања. Даје датум, годину и место спаљивања: 27 априла 1595 на Врачару. Наставља: „и потолГ раты быше велише и нестроен!а идо дьньсь“. 4 Помиње многе елементарне непогоде, које су се збиле тога дана: велики ветрови, незапамћен град и камење велико. На крају Житија додаје податке о писању службе. И завршава: „Молю же ви и оубГждаю вас отци и брат!ш и чеда, аще что боудетъ погрешно, любо вь коей стихири или вь коей врсти или вь коемь слову, исправлюите а не кльните Господа ради, понеже не писа Духь Светныи и мужь светь но рука грешна и духь оуниль....“ 5 Пишући своје дело живот цара Уроша, Пајсије je имао изворе, које сам наводи и класификује. „IЕдино, вели он, изьсибр-Ьтох вь лГтопису срьбскому, а друго вь род о слов«, и вь хрхсовулу пекскому, еже lecT и до дьньсь вь пекскои цркви, а ин а слышавъ w свГтопочившихь apxi-

1 ibid. 2 ibid. c. 228. 3 ibid. c. 229. 4 ibid. c. 231. 5 ibid. c. 232.

271

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски