Богословље

Што ce тиче садржаја службе он je скоро исти, као и у сейм службама светитељима-мученицима. Нарочито се подвлачи неколико момената из живота Урошева: његова, још у младим годинамз, велика склоност за подвиг, за светитељски живот у овоме свету. Истине се његова велика чистота ума и срца и он се назива „сербское оукрашеше“. Даље се подвлачи његова велика дарежљивост према црквама и манастирима. Његов живот, његова управа као цара приказује се са видљивим симпатијама. Писац искоришћава сваку прилику, да подвуче, да je Урошев животчи пут био трновит и да je он, „царскак« корене плодъ сладокъ“, а у ствари последњи кржљави изданак из једног в ели кот и бујног стабла, жртва незаситљиве сујете и славољубља Вукашинова. Зато Вукашина назива ратоборним и завидљивим. 1 Велича се велика Урошева духовна храброст и истине његова духовна вредност за српску дркву, коју назива „коначн-fe запустившая“. 2 Отуда je његова физичка, мученичка, смрт неки духовни резервоар за његов народ: въ дары бо тебЪ (цркви) царъ Оурошъ приностися. 3 Принисује му се дар чудотворства. 4 Иначе у многим стихирама, као напр. у стихири, која се пева на јутрењу после полијелеја, налазе се исти мотиви, местимице и речи, као у животу Урошеву. Нарочиту песничку вредност има канон, који je писан по типу мученичких канона уобичајених у богослужењу. Сви они моменти из живота светитељева, поменути у другим стихирима, овде се нарочито истину. Каном je писан са акростихом (крајегранесијем); ПаМи недостойнный пою тя блаженне Оуроше“. У њ je Пајсије унео сву ширину своје песничке душе, која je била велика и свом лирском таленту дао дубоког замаха. Сваки стих канона je лепо израђена и заокругљена мисао. За сваки се стих, као и у стихирима, узимају поједини, често измишљени, догађаји из Урошева живота и кроз то се, са дубоким молитвеним поштовањем, изражава дивљење према величини Урошевој. На једноме се месту вели: „Ко може описати твоје врлине и твоју доброту? Задивио си све, који прилазе гробу где су

1 Србљак, Лист, ob.; 2 iđid. 3 ibid. 4 ibid.

279

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски