Богословље

твоје мошти, превазилазећи разумом многе“. 1 У томе дивљењу написана je цела служба, а нарочито канон. У икосу се вели: „Кто достоинъ оустнТ шверсти, или языкъ двигнути, и похвалити, хвалимаго Богомъ, въ толико время въ тимКти земномъ пребывъ w Христа Спаса вТнецъ пртялъ естъ: и даровании исцКленш обогатився, исцТлешя даръ пртятъ, и честенъ страдалецъ показася, принося молеше благодетелю, и прхемъ славу съ небесе, и вТнецъ доброты, и молится w творящихъ любовно память erw“. 3 Пајсију je стало нарочито до тога, да подвуче не самофизичку, него и духовну везу Урошеву са ньеговим прецима. На једном месту он скрушено моли светитеља: воспряни oy6w,. силою прародитель твоихъ; и испроси w Господа помощь и заступлеше“. 3 На другом месту вели, да се Урош у светитељству треба да уподоби св. Сави и блаженом Симеону, и не само њима, него и „инымъ сродствомъ добрТ пожившымъ“. 4 И тако даље кроз целу службу, подвлачи се и различите истине оно,, што je горе тако јасно речено. И поред тога што je сва наша стара књиживност била по преимућству црквена није се код нас обраћала пажња на чисто књижевну, песничку, вредност црквених служби написаних појединим нашим светитељима. Зато и Пајсије, као књижевник, заузима незнатно место. Полшње се само као настављач, последњи у низу њих неколико, плодног биографског рада наших старих агиобиографа. По много нечему у овој служби нама се чини, да je Пајсијев књижевни таленат добио нарочитог израза и песничког залхах у појединим стихирама. Та његова књижевна вештина уочљива je и у колшозицији живота цара Уроша, које се, поред овога, одликује лепим стилолх и сочним изразима. „У ово| биографији причање иде живо и садржи где где лепих и наивних описа“. 5 У издањима Србљака има, ипак, неких незнатних разлика.. Тако после икоса у римничкоме и московскоме Србљаку стоји:

' ibid, пЪснь д, трећи стих. 3 ibid, лист од. 5 ibid, лист os, други стих седме песме. 1 ibid, лист os. 6 П. Поповић, цит. дело, с. 58 —59.

280

Богословље