Богословље

„Мца декемрТа, во к., день: Пзмать блженнаг№ и приснопомин■наемагю младаги: црА Оуроша“ (рим.л. pï a , а москов. пгб ). После долазе неки стихови и о ада, испред синаксара, ова напомена: „Во в. день, cerw свТта прейде (ibid.) Овога свега нема у беотрадском Србљаку. Иза овога долази синаксар, много краћи у ова два издања, него у београдском. И причање je код првих сажетије, реченица садржајнија, него у синаксару београдског Србљака. У синаксару прва два издања стоји, да je Душан још за живота крунисао Уроша за цара: йвТнчаютъ его на цртво при животЪ ода своего, цркою дТадимю соблагаютъ его. Не може се, док немамо рукопис Пајсијеве службе, тврдити, да ли je синаксар прва два издања онакав како га je Лајсије написао или није. При сравњењу текста Пајсијеве Службе Урошу по римничком, московском и београдском србљаку нашли смо, да je текст службе у свима ист и. Има малих разлика, али оне нису нигде битне и не мењају смисао текста. Те су разлике, у главкоме, у овоме: копулу и римнички Србљак, врло место пише заједно са наредном речи (пр. „ижалость“, Рим. диет psa); римнички, понекад, неколико речи пише заједно: йиЕковршА (Рим. л. ps a ), док се у московскоме и у београдскоме ово пише одвоj е но: нне ко крел\А. (Моек. л. п а ). Римнички текст Србљака најчешће саставља ове речи: „замы“ ( = М. и Б. „за мы); мепрезрй (= М. и Б. не презри); римнички, скоро увек, ставља предлог ώ са обликом заменице: шеемъ, ишасъ; или: иаиасъ, тыбо, тыже, ракаже, патл, дапоемъ, нынТже, податими, даторжествбетъже, и т. д. што je у московском и београдском Србљаку писано растављено, како je и правилније. Понегде се разликује интерпункција. Римнички, на једном месту, пише овако: „Па стТхови-Ь, СтТхир, гласъ к (л. ре 6 ), а московски и београдски правилније: „Па CtixobhT сПхиры; гласъ, к. (л. па). Једанпут римнички и московски Србљак имају правилнију интерпункцију, него београдски: први употребљавају упитник (;), као што треба, а београдски (:) : твою обитель вскßю забылъ еси; (л. л. р. рги а , М,ппа,д а , беогр. os a ).

281

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски