Богословље

Знак ъ (-’) не употребљавају доследно. Некада се у римничкоме знак х замењује са ’ ; С’ в-Ь’рою, а у московскоме и београдскол\ већином се употребљава х. Прнекад се обадва знака испуштају и предлог се пише заједно са именицом; л. рд а - римнички; а негде, опет имамо и овакав случај: у московском: впадохъ (л. паа), а римнички: в’ падо'х ъ (c.ps a ); Московски једанпут употребљава семь, (л.па~), а римнички есмъ (л. рза). Римнички употребљава s, а московски и београдски 3. Московски употребљава „и йчдажемх,“ (а римнички „и СО чаАнМих,“ Овде je разлика и у смислу. Такође у римничком.· „нЕпосл-кдоух юкл£Нlел\ъ“ (л.рм а ), а московски и београдски „Нандпосл-кдок ηϊκλϊεμχ (л\. л. пв. а , беогр. л.от б). Рилшички пише сурошЕ (властито илю) мало (л. ps a ), а московски и београдски Оуроше (м. л. п а ) велико. У римничколю акростих канона Урошу гласи: „ПаТеси недостойнный, ПОЮ ТА бжЛЕ'нне оурошЗ (л. Р sa), а у московском и: београдскоме вокатив je суроше (м. л. паб б. л. ога). Први облик долази у римничком само једанпут. У римничком Србљаку негација не скоро увек се пише заједно са глаголом. Ово су главније разлике, које je требало забележити,. На основу два записа 1 могло би се тврдити, да je Пајсије у октобру 1631 године преписао („ньчрьтано быстъ“) Житије св. Стевана Штиљановића, или, како стоји у другом запису г Пајсије „своербчно написа повестъ ва кратце“ истога светитеља, а кондак манастирски и књигу истога светитеља однео je собом у Пећ, да их препише у Царственик пећски. На основу овога другога записа могло би се, донекле г претпоставити, да je Пајсије написао ово Житији, али М. Костић с правом, сумња у то и вели, да ово Житије нпје Пајсијев оригинални састав, него салю „допуњена варијација непознатог монаха.“" И по Ил. Руварцу „Слово пов"Ьстное о житш и обр"ћ.

1 /Ь. Стојановић, Записи, 11, с. 59, бр. 4987 и 4988.

2 М. Костић, Стеван Штиљановић (историско-хагиографска студија> (Глас С. К, А. СХ II). Београд, 1923 с. 78-79.

282

Богословље