Богословље

теши светог и праведног кнеза Стефана“ није писао Пајсијенего неки монах. 1 Пајсије je само преписао Житкје. Кратак извод из Пајсијевог преписа овога Житија сачуван je у неколико каснијих преписа, „Колико нам je познато, вели М. Костић, постоје такови црквено-словенски написани текстови у манастиру Шишатовцу, у православној цркви у Шиклошу и у библиотеци фрањевачког манастира у Будиму, одатле су ти текстови ушли у литературу и од појединих преписивача су даље мењани“. 2 Овај тако звани Пајсијев текст штампао je „без битних промена“ Н. Исаковић у Бачкој Вили за 1864 годину; штампан je и мефу формулисаним захтевима Срба-карловчана са седнице од. 2 (14) априла 1848 године у Летопису Матице Српске (књ. 83,. 124) и са незнатним изменама у београдском Србљаку од го*, дине 1861. 3

Ђоко Слајеичевић.

1 Л. М. С. књ. 117, (1874. св. 2, с. 109). 3 М. Костић, ibid с. 80.

3 ср. ibid с. 81, и Л. М. С. ibid с. 109.

283

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски