Богословље

уз прве, и због тога су синоптичари са пуним правом изложили то као пасхалну вечеру и ако се извршила 13. нисана, али да je уједно тачно и приповедање Јованово (18, 28), да старешине неће да улазе у преториј, да се не оскврну но да узмогну јести пасху, јер су они, свакако, пристали са садукејским слављењем пасхе т. ј. 14, нисана. Ми немамо нигде доказа да се због празновања суботе морало померати празновање пасхе односно клање пасхалних јагањаца. Напротив, као што се у саму суботу смеле клати и приноси™ жртве, још у увећаном броју, јасно je да ce и пасхална јагњад смела клати истога дана т. ј. у петак односно у суботу. Нарочито када се узме у обзир да je то клање починило већ око подне, како потврђује Филон Александријски (De septenario 18). Талмудски трактат о пасхи (V, 8), уз то, сасвим јасно говори о томе да се могло клати јагањце и у петак као и у суботу, а и ту je, безуветно, изражено прастаро гледиште, да пасха потискује и суботу. Исто тако немамо доказа да je постојало двоструко празновање пасхе: садукејско и фарисејско, него се увек славило у један дан. Када се узме у обзир и клима јерусалимска, да заклано јагње никако не би могло стајати два дана а да се не почне кварити, јасно je да Chwolson-ово мишљење није тачно. Због тога не може бита оправдано ни становиште Stracka Billerbecka (о. с. 847', који присгајући уз Chwolson-a, наводи за доказ обичај Боетосејаца, једне посебне трупе у садукејској странци, из чије je средине потекло од 24. пре Хр. до 65. после Хр. око б великих свештеника. 1 Та секта je тврдила да треба приносити први сноп жетве (’omer) у први дан који падне иза суботе после празника пасхе, т. ј. у прву недељу после пасхе, 2 тако да je и празник педесетнице увек падао у недељу, док су фарисеји захтезали да се приноси сутрадан после првога дана пасхе т. ј. 16. нисана. Обе секте позивале су се на Левитск. 23, 11. при чему су први узимали реч „sabbat“ у буквалном смислу т. j. субота, док су други схватали у смислу првога дана празника пасхе. Та садукејска секта, по Strack-y, била je врло борбена и настојала je, често, силом или лукавством да натури своје мишљење и празновање. Због тога да

1 Schürer, Geschichte des jüdischen Volkes im Zeitalter Jesu Christi IV. Aufl. Leipzig 1898, 11. 270.

3 Strack Billerbeck; o. c. 847.

299

Да ли je Христова послелња вечера била пасхална