Богословље

су, можда, и празновање пасхе настојали да потуре у близину које суботе, односно недеље, да се на тај начин принесе први сноп (’orner) у недељу. Ако се на пр. видело да he први дан пасхе пасти у петак 15 нисана, требало je само на време помаћи почетак нисана за један дан, па би се место 15. у петак добио 14, а у суботу би пао 15 т. ј. први дан пасхе. Таки да je случај био у години смрти Исусове, и да je календарска комисија синедриона, у споразуму са садукејима, удесила први нисан тако да je 15., први дан пасхе, пао у суботу место у петак. Но како се на то побунила противничка, фарисејска странка, дозволише садукеји, који су били на власти, другој странци да слави пасху по свои рачунању т. ј. да 14. нисан, по фарисејском, буде четвртак а 15 да падне у петак. Како je Исус знао да му je близу задњи моменат, одабрао je фарисејски дан прослављања т. ј. четвртак, по фарисејском рачунању 14. нисана. Због тога да синоптичари имају потпуно право када означавају тај дан као јудејску пасху, jep je већина народа славила заједно са фарисејима. Али и Јован има, опет, право када означава петак као 14. нисан, када вели за синедрионисте да се нису хтели оскврнути, jep су они, сигурно, већином били садукеји. Што Јован прима то званично садукејско бројање, има свога разлога у томе што Јован хоће да престави Христа као право пасхално јагње, које je заклано за пасху, дакле 14. нисана. По таком тумачењу отпао би и приговор да се на први дан пасхе није могла извршити смртна пресуда и остало, jep за садукеје то није ни био празник, а фарисеји који су били у синдериону могли су своју савест да умире с тим, да je садукејеки календар званични и да се по њем има рачунати при суђењу. (Strack Billerbeck о. с. 851—853). То мишљење je заступао и Jechiel Lichtenstein у свом јеврејском коментару за Матејево јеванђеље (Leipzig 1913 стр, 133.). Слично мишљење заступа и Joseph Scheid 1 само он говори о галилејском начину рачунања и празновања и јудејском у ужем смислу, при чему се ради о тумачењу речи „erev“ вече у мојсијевом закону. Галилејци да су већ на почетку 14 нисана т. ј. у вече 13-14 јели пасхално јагње, док су јудејци а нарочито синедрионисти јели 14-15 увече. Исус да се придружио галилејском тумачевьу.

1 Der Monatstag des Abendmahles und Todes unseres Herrn Jesus Christus, Regensburg 1905 стр. 88 след.

300

Богословље