Богословље

ostium ac universorum cellas percutientis audierint; ad orationem cos scilicet seu ad opus aliquod invitantis, certatim e cubilibus suis unusquisque prorumpit). Cp. u op. cit. II 17 Migne, Patr. lat. 49, 108 —110 и нарочито 111 2 Migne, Patr. lat. 49, 115 (Apud illos [sc. Aegyptios] etenim hac officia, quae Domino solvere per distinctiones horarum et temporis intervalla cum admonitione compulsoris adigimur). У Палестини, где су се у непосредној околини Јерусалима концем IV. и почетном V. века налазиле у извесним растојањима појединачне, изоловане ћелије монаха, позивани су монаси на богослужења ударањем чекића на врата свих монашких Келија (Palladii Hist. Laus. с. 43: Πληρώ σας [sc. Άδόλιος] ουν τον όυνήθη καιρόν ret έξυπνιαότικφ σφυρίφ τάς πάντων εκρουε κελλσς, συνάγων αύτοϋς είς τούς ευκτήριους οίκους. 1 Паладије не наводи да ли ]е чекић био сачињен од метала или св. Василије Вел. reg. brev. 43 Migne Patr. gr. 31, 1109 говори о односу монаха према είς προσευχήν ερυπνΟ/οντι, пред brev. 44 нормира казне за монахе, који се не одазову позиву εξυπνφων - а. Међутнм у Палестини су ускоро прешли на нетто други начин давања знака за почетак богослужења, који je аналоган начину у данашњим грчким и нашим манастирима. Као инструмент служи сада т. зв. клепало, једна до 2 метра дугачка, око 1/3 метра широка и 4—5 см дебела, од тврдог дрвета сачињена даска, која виси, причвршћена на оба краја за уже, у спољашњем нартексу манастирског храма или у манастирском ходнику у непосредној близини улаза у храм. О ову даску удара се пред почетак богослужења дрвеним чекићем. Даска и чекић су саставни делови клепала. Поред дрвеног клепала постојало je, може бити, и гвоздено клепало, које се у неким нашим манастирима и данас још употребљује поред дрвеног. Клепало je свакако морало бити доста уздигнуто, тако да се могло далеко чути. Ово се може закључити из места у Theodori encomion in s. Theodosium (ed. Usener p. 86): Теодосије κρουειν τό ξύλον., έκέλευε τφ τήν πνευματικήν ταύτην έπιτετραμμενψ λειτουργίαν τού δε τάχιον γεναμένου έκπλήττεται μεν έπΐ τή τής ώρας άωρία ή ύπ’ αυτόν θεόπνευότος ποίμνη) и из Cyrill Skythop. vita s. Cyriaci (AA. SS. Sept. t. VIII p. 151 : ούκ έπλήρουν κρούων είς τό Σ,ύλον τού κρούόματος τής λαύρας τής νυκτερινής ψαλμωδίας

] Ed. Lucot p. 296.

304

Богословље