Богословље

употреби joui од старих времена. 3 Сматрам да неће бити без интереса, ако, као прилог и допуну цитираном месту у расправи проф. Станојевића, изложим почетке употребе била и клепала у египатским и палестинским манастирима старе цркве, где су ови инструмента поникли и одакле су се у току времена раширила по хришћанском Истоку. О клепалу имамо у изворима за историју старе цркве само случајних података, и то у врло ограниченом броју, а ови податци сачувани су нам у житијима монаха. Малена графа не даје нам могућности, да створимо себи потпуну и подробну слику о постанку и развитку употребе овог инструмента при богослужењима. Употреба посебног инструмента за давање знака за богослужбене и молитвене скупове монаха спомиње се први пут код египатских манастира, који су припадали организации св. Пахомија Великог. Према трећем (cumque audierit vocem tubae ad collectam vocantis), петом (sin autem nocte signum insonuerit) и деветом (quando ad collectam tubae clangor increpuerit) правилу св. Пахомија Вел. даван je знак за почетак скупа трубом (tuba). О употреби пак била и клепала као посебног знака за почетак богослужбених и молитвених скупова 3 код египатских монаха налазимо први спомен код западног црквеног писца Касијана у делу из Inst. coen. IV 12 3 , где описује како се пред почетак скупова ударало билом на главна манастирска врата и на поједине ћелије (Inter considentes intra cubilia sua et operi ac meditationi studium pariter impendentes, cum sonitum pulsantis

1 Op. cit. стр. 42.

2 Св. Василије. : Велики у својим монашким правилима reg. fus. 37 Migne, Р. gr. 31, 1012/3 и 1016 спомиње већ седам horae canonicae, које су касније биле у богослужбеној пракси неточних манастира, найме όρθρος, horae 111., VI., IX., вече, почетак ноћи и поноћ, Према Калиникову житију св. Хипатија из друге половине V. века св. Хипатије έν тгј τεσσαρακοστή fwèp μία'τ ήσΐΗεν, έγκλείων έαυτόν καί ψάλλων καί εύχόμενος όρθρινά, τρίτην, έκτην, ένάτην, λυχνικά, ζφωθύπνια, μεσονύκτια (edd. Semin. Philol Bon. Sodales p. 54). Cp. и Theodori encom. in s. Theodosium ουτω μένουν έν ταύταις ό ίερές, ■ψαλμωδίας έιατελεϊται κανών έατάκις τής ήμέρας (eđ. Usener p. 45). О символичном значењу ових horae canonicae ср. св. Атананасија Вел. спис De virginitate capp. 12, 16—17, 20 (eđ. H. Koch, Quellen zur Geschichte der Askese und des Mrönchtums in der alten Kirche. Tübingen 1933, стр, 545.

3 Migne, Pair. lat. t. 49.

303

Било и клепало у египатским и палестинским манастирима старе цркве