Богословље

да не буду два велика нерадна празника један за другим, није никако познато. Напротив, Јевреји joui и данас не раде по 2 дана на почетку ина крају великог празника. 1 А ако je Синедрион померио слављење празника, и сви примили ту одредбу, зар би сам Исус могао клати пасхално јагње у други дан? А из излагања синоптичара јасно се види да и сви остали славе. И то тумачење, дакле, не може задовољити. Синоптичарско приповедање je и сувише јасно, и из њега се види да они стоје на становишту да je Христос одржао пасхалну вечеру заједно са осталим Јудејцима и да je, према томе, разапет на сами први дан празника пасхе. Како смо ми из напред изложеног видели, да се то никако не може помирити са јеврејским прописима и обичајима, јасно je да то излагайте не може бити исгориски тачно. Историјска се тачност може наћи једино у излагању јеванђелисте Јована који, сасвим према јудејским прописима, говори да je Исус разапет дан пре празника пасхе. Контрадикција измену једних и другога не може се уклонити. Синоптичари су помешали Исусову последњу вечеру с ученицима, са пасхалним седером, сигурно због тога, што je пасха била непосредно дан после тога, а сигурно су и настојали да покажу како je Исус до свога последњег часа извршавао све јудејске прописе, док у ствари говоре о две различие ствари, о вечери Исусовој где je установлена пресв. евхаристија и о пасхалном седеру. То се још можда види из двоструког έσθίοντων (Марк. 14, 18, 22, и Мат. 2&, 21, 26). 5 Што се, дакле, тиче сале вечере, Јованово je излагање веродостојније, и по нему Христос није одржао задњу пасхалну вечеру, а тако je држао и апостол Павле и то je историјски тачно.

БИЛО И КЛЕПАЛО У ЕГИПАТСКИМ И ПАЛЕСТИНСКИМ МАНАСТИРИМА СТАРЕ ЦРКВЕ

Проф. Ст. Станојевић у својој расправи „Била, клепала и звона код нас“ 8 наводи да су било и клепало у средневековној Србији уведени под утицајем Византије, где су били у

1 Th. Schärf. Das Gottesdienstliche Jahr der Juden Leipzig 1902 стр. 26, 49.

3 Исп. Beer, Pesachim; Qiessen 1912 стр. 104.

s Глас. Cpu. Kp. Академије CLIU другн разред 77 (1933) 41—50.

302

Богословље