Богословље

БОГОСЛОВЉЕ ОРГАН ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

ГОДИНА VIII

СВЕСКА 4.

D-r ДУШАН ГЛУМАЦ, ПРОФЕСОР

ДА ЛИ JE ХРИСТОВА ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА БИЛА ПАСХАЛНА?

(Свршетак) 1 Још je једна необично важна чињеница. која говори против излагања прве тројице јеванђелиста синоптичара о последњој Христово] вечери са ученицима, као да je то био пасхалии седер. То je четврти јеванђелист Јован. Jep у целом гьеговом приповеданьу о последњим данима Христовог земаљског живота, нарочита се важност полаже на то да се нагласи, да се ти страшни догађаји нису догодили на сами први дан празника пасхе, односно у навечерје тога дана, него непосредно пред та] празник, али ипак пре њега. Већ само излагање Јованово о заједничкој вечери са учеиицима не слаже се са синоптичарима, што ce тиче навођења самога дана, у који се догодила. Док синоптичари тврде да je та вечера била у дан када се спремало пасхално јагње т. ј. 14 нисана, дотле јеванђелист Јован наглашава само, да je пред празник пасхе (ηρό δε της έορτης του πάΡχα), била нека вечера, (δείπνου γενομένου), да je том приликом опрао Исус ноге својим ученицима и пружио залогај Јуди искариотскоме (Job. 13, 1 26). Види се да јеванђелист Јован никако не држи да je то пасхална вечера, jep му иначе ништа не би сметало да то свакако и нагласи, када већ и иначе на неколико места, непосредно после тога, спомиње пасху. Као Јеврејин он je безуветно знао када се мора држати пасхална вечера, и да je то био тако важан празнични догађај, да се по њему мор то означавати и дан, па би му било најприродније да и он прецизира дан те вечере са самим празником. Али, пошто га не прецизира, значи да вечера, по њему, није ни одржана 14 нисана. То се нарочито јасно види и из његове примедбе у 28 стиху 13 главе при

1 Види „Богословље“ год. VIII. св. 3.

Богословље