Богословље

рање да их примами. Она се играју даље па не обраћају пажњу ни на спремљену трпезу. Под овом милосрдном мајком знај, да се скрива Божји Промисао“ 1 . Саветујући својим ученицима, да пред демонским кушањима не клону духом, св. Нил их храбри мишљу, да трпељиво и бодро савлафују демонске сметње, јер ће им то донети благодатну помоћ св. Духа joui на земљи, а у вечном животу припремиће им, као награду за подвиге, венац славе. Монаху Дамјану св. Нил пише: Чувај се, „да непријатељи својим кушањима не ослабе твоју ревност, јер само од многих невоља оплешће се теби венац. И, како каже Апостол, да се сила Христова у слабости показује (Il Корин ћ 12, 9), тако и у најтежим приликама обично цвета благодат св. Духа“. 2 (Наставиће се)

Викеншије Фрадинсш

ЕПИКЛЕЗА У ПРВИМ ХРИШЋАНСКИМ ЛИТУРГИЈАМА.

.Наше je учење сагласно са евхаристијом и евхаристија потврђује учење". (Св. Иринеј Лион, Advers. Haeres. IV, 18, 5)

У питању историјског развитка епиклезе св. Духа нарочите тешкоће стварају се око најстаријих облика те молитве, њеног положаја и значења у првој хришћанској литургији. Питање ce комплицира малим бројем сведочанства о епиклези у литератури тога доба и недостатком чисто литургичких споменика у првим вековима хришћанства. Ово буни западну науку и, како данашња римска миса нема молитве епиклезе, на западу траже и стварају доказе за то да ни у најстарије време није било те молитве, односно да je молитва епиклезе доцнији изум источног, грчког хришћанства. Осим тога, пошто je западна схоластика унела у своју мистериологију учење о т. зв. „консекраторној формули“ (тайносовершительная формула. Konse-

1 Ep. lib. I, CCXXVII Sisinnio Spathario col. 165 C.

з Epist. lib. 111, CUV col. 457 B.

319

Епиклеза