Богословље

лики добитак“. 1 Бог, по учењу св. Нила, допушта демонима да кушају људе, да би злу демонску вољу искористио ради остварења премудрих и благих циљева. Без борбе са искушењем тежња ка добру не би имала високи морални значај. Свака сила, како физичка тако и духовна, у борби са супротном. силом, јаче се узбуђује, напреже и утврђује. Сам морални живот илю значење ако прелази препоне и искушења. Ову мисао св. Нил често пута наглашава: „Срце“, вели он, „које се не бори, лишава се могућности да покаже врлину, зато и реч врлина άρετή има знача] делатности. Она долази од речи αριστεία, ШТО ЗНЗЧИ јуНЗШТВО“. 2 „ИскушеЊЗ Су НеОПХОДНЗ Мужанској души, пише он на другом месту, jep je она крепе слично томе, као што je неопходна храна за здраво тело“. 3 · Али по учењу св. Нила разноврсна кушања, која се eyeрећу у животу, помажу не салю развијању и учвршћењу врлине, већ се јављају и као средство, које доводи човека до кајања у његовим гресима и до моралне поправке. „На оне људе“, пише св. Нил, „који неће да покају у својим гресима Господ шаље тугу и телесна страдања, да би се поправили“ (εις διόρδωσιν έλθω σι) 1 . У другом писму, помоћу једног дивног упоређења, св. Нил изражава мисао, да демонска кушања принуђују човека да сазна своју немоћ, своје ништавило, и да затражи помоћ у Бога. „Лукави демон“, каже он, „који те мучи, самим тим побуђује те, да се трезниш, да прибегаваш Богу и да га молиш за помоћ и заштиту. Jep, чим ко види да му се приближује непријатељ, он бежи од њега и сједињује се с оним, који илlа снагу да му помогне. Слично овоме раде и мала деца. Ако угледају штогод страшно, она се бацају у наручје своје мајке, и ухвативши се за њену хаљину, држе се чврсто за њу, а кад их ништа не узнемирује, она не прилазе мајци, ма их и лазила. Чак и не обраћају пажњу на њено позивање и на њено ста-

1 Epist. lib. 111, XXVI, col. 383 ВС.

2 Tractatus ad Eulogium cap. ΠΙ, col. 1097 В. Сличну мисао исказује св. Нил на другом месту: .Подноси муке“, саветује он, ,јер у њима се зачиње и цвета врлина као на бодљикама руже*. Capita paraenelica с. 92col. 1257 А.

3 De octo spiritibus malitiae cap. XIII col. 1157 D.

1 Epist. lib, HI, CCLV col. 509 С.

318

Богословље