Богословље

богослуженья и догматског сазнања интересоваће и нас, те стога прелазимо сада времену св. Јустина Филозофа и Иринеја Лионског.

Сведочаяства св. мученика Јустина Филозофа о освећењу евхаристичких дарова прилично су кратка и непотпуна и зато се и мисли обично да je литургија, коју он познаје и описује доста примитивна. Заиста из његових речи не може се одмах извести један јаснији преглед евхаристичке молитве о којој он говори и то оставља једно широко поље за нагафања и све могуће хипотезе у питању које нас овде специално занима. О литургији говори Јустин у главкоме у 65—67 гл. своје I апологије. Ту се найме описују два типа литургије : у 65—66 гл. т. зв. Taufliturgie т. j. она, ко]а je долазила одмах по крштењу катихуменаи на коју je новопросвећени долазио тек први пут да се принести светим тајнама. У 67 гл. даје се слика једне обичне литургије у недељни дан (ήλιου λεγομένΐ) ήμέραдан сунца). У овој последњој о консекрационој молитви се не говори ништа, али и у оној првој (66,2-3) изрази су прилично нејасни. Ево шта се односи непосредно на ту молитву: ~...ми непримамо ово као обичан хлеб или обично пиће; него као Христос Спаситељ наш, оваплотивши се Словом Божјим (δία λόγου 6εου σαρκοποιηθ-είς) имађаше тело и крв ради нашег спасења, те тако исто ова храна, над којом je извршено благодаренье (евхаристија τήν εύχσριότηθεϊόαν τροφήν) молитвом Слова његова (δί εύχής λόγου του παρ’ αύτοϋ)... јесте, као што смо научени, тело и крв оваплоћеног Исуса. Jep апостоли у својим списима, који се зову јевакђеља, предадоше што je њима било наређено: Исус, узевшн хлеб и благодаривши рече“... 1 и даље Јустин наводи речи Спаситељеве о установљењу евхаристије. Дакле, и ако се овде говори о некој консекраторној молитви онда je то „молитва слова Његова“ (εύχή λόγου топ παρ’ αύτοϋ). Каква je то молитва, каква je њена садржина ово je питање за историју литургије И века врло важно. На различите начине покушавано je да се одговори на ово питање. Једни, и то махом латински писци, сматрају да под овом

1 Цитирамо по издању О. Krüger. Die Apologien Justins des Märtyrers. Tübingen. 1915. S. 57.

326

Богословље