Богословље

клементинске лигургије и њој сличних. Какви се, дакле, закључци могу извести из оваквог упоређења текста? Како би изгледала та шема Јустинове анафоре после њене реконструкције? Кад би се оваква, ма и приближно реконструисана шема евхаристичке молитве, дала превести на језик наше савремене научно-литургичке терминологије, значило би да Јустин познаје као и литургија CAVIII све главке делове литургије верних и то: 1) заједничке молитве. 2) целив мира. 3) приношење дарова. (што се после поделило у антиохијско-византијским литургијама у два посебна чина - проскомидију, као припремни део пред литургијом катихумена и велики вход у почетку литургије верних). 4) сами евхаристички канон, који се сада дели на посебне та] не молитве, одвојене једна од друге певањем хора и возгласима свеилчника, док су у то време састављали једну једину нераздвојну целину евхаристичку молитву. Ови данашњи делови те молитве налазе се и код Jy стина и у CAVIII; а) молитва ά£ιον ;ώς άληθως καί. άίκαιων (према з ana дно j терминологии praefatio) која садржи прослављење Божијег величанства и моћи, створења света и свега у њему, човека и промисла о њему и после пада, б) молитва sanctus-a или trishagion-a која следује одмах иза серафимске песме άγιος, άγιος, άγιος, κύριος άαβαόθ. (и ако Јустин изрично ове речи не наводи, ипак по контексту оне несумњиво морају бити 1 . Ова молитва даље садржи прослављање искупитељног подвига Сина Божјег и прелази затим у, в) молитву anatnnesis-a, у којој се садржи поново молитвена успомена Христовог ваплоћења, страдања и смрти, васкресења и вазнесења. Али литургија CAVIII садржи и још нетто. Са анамнизом не завршава се ред мисли и молитава у евхаристичком канону. Анамниза je само прелаз од Христових речи или од молитве sanctus ка призивању св. Духа., које се у клементинској литургии чита овако: (CAVIII, 12, 38-39.):

1 Drews op. с. 82,

333

Епиклеза