Богословље

„законитом освећењу“ жртве Господње 1 и о томе да „приношение не може бити освећено тамо где нема Светог Дух“ 2 . Зна се да je Оригену такофе позната епиклеза 3 , ато значи да je она постојала у александријској цркви и у првој половини Ш века. Сведочанства св. Иринеја Лионског допуњују наш преглед. Иринеј говори о епиклези. Али раније се мислило да je главни доказ томе у т. зв. „фрагментима Пфафа“, т. j. у извесним грчким одломцима из дела Иринејевих, које je тибингенски проф. Пфаф 1715 г. пронашао у рукописима Туринске библиотеке. У једном од њих (други по реду, а код Миња т.зв, фрагмент XXXVIII) стоји: „,..ми призивамо св. Духа да би он учинио ову жртву : хлеб телом Христовим и чашу крвљу Христовом“ А Али доцније благодарећи савесним и објективним испитивањима Харнака 5 доказало се да je посреди доста груби фалсификат самог Пфафа и за сада изгледа може се сматрати да je питање иорекла и вредности ових одломака дефинитивно расветљено 6 . Али и поред тога у Иринеја има и других сведочанстзва о евхаристичкој молитви. Тако (Adv. Haer I. V. с. И, 3) „Чаша растворена и спремљен хлеб примају Слово Божје и постају евхаристијом тела и крви Христа..." И лоза посажена у земљу приноси у своје време плод и пшенично зрно бачено у земљу и иструлело и умножено диже се духом Божјим који све садржи, а ово потом примајући Слово Божје постаје евхаристијом, која je тело и крв Христова“ 7 . Затим (I. IV, с.

1 М. Р. L. 1. IV. col. 383/401.

2 М. Р. L. t. IV, col. 404. Мерк (op. с. 90-91) сматра да св. Кипријан спроводи неку нову идеју, Овим речима о немогућности освећења без Св. Духа, Кипријан бајаги говори о законити рукоположеном свештенику, у коме Мерк хтео би да види заменика Христова аналоге римском учету о „minister Sacramenti".

3 κατά κέχαου, Vlll, 33; Comment in Corint, VII, 5; Rauscheu-Allauer, op. c. 129.

i M. p, g. t. VII, col. 1253. Упореди примедбе А. Штирена у теговом издању дела Иринејевих. Lipsiae 1853. том. I, p. 854—887.

6 Harnack, Die p.afische Irinausfragmente. Text & Untersuch. 20Д1900. стр. 1-69.

6 Funk. Kirhengesch. Abhaudl. & Untersusch. (1899) I, 198-208; Bar den h e wer, 1, 418—420. Rauschen-Altane г, 108; С. Федченковъ, Св. Ириней ЛlонскШ. Серг. Посад. 1917. стр. 542—550

7 M. P. G. t. VU, col. 1125.

339

Епиклеза