Богословље

годно; „петак“) само дан пред суботом, него уопште и сваки дан пред ма којим већим празником, при чему се увек и метало име празника или суботе, због бољег прецизирања. Грчком παρασκευή одговара јеврејско „erev“ и тако je било „erev šabbat“ (навечерје суботе), „erev pesah“ (навечерје пасхе) и т. д. Када јеванђелист означава тај дан салю са παρασκενή, то не мора значити да je ту баш мислио на наш петак, дан уочи суботе, него и на навечерје којега празника. О томе најбољи доказ пружа прво место (19, 14), где изрично вели παρσόκεύη топ πάσχα, навечерје (претспрема) за пасху = „erev pesah“ т. j. дан пред празником пасхе, који се рачунао од 13. нисана на вече па до 14. нисана у вече, када je већ наступала сама пасха. Јасно je, да je под наведении изразолг јеванђелист Joван могао мислити само на 14. нисан, т. j. дан када се спремало пасхално јагње, у очи празника пасхе. Тога дана да je Исус умро; а да не остану телеса на крсту и преко салюг великог празника, Јудеји моле Пилата да даде убрзати смрт Исусу и разбојницима, да их се може сахранити joui пре почетка саме пасхе. Због тога се и сахрањује одмах, код лгеста мучења, у Никодимовом гробу (Job. 19, 42). Из свих наведених места јеванђелисте Јована, потпуно се јасно види, да je Исус разапет на дан пред празник пасхе т. j. 14. нисана, у петак, и да према томе није люгао одржати ни пасхалну вечеру, коју су Јудејци славили тек оно вече, на дан његове смрти. Насупрог синонтичарима, по чијем излагању изгледа, као да je тај петак пао на први дан пасхе, т. j. 15. нисана, а то je опет потпуно немогућа ствар, када се познају јудејски законски прописи и обичаји. По целол! излагању јеванђелисте Јована јасно се види, да он настоји да покаже да je Исус пасхално јагње, да се на њему испуњава прототип пасхалне жртве, као и свих осталих старозаветних жртава (Job. 1, 20. 10, 27. 1. Job. 2, 2. 3, 4. 4, 10.). То нарочито показују речи његове: „Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост његова да се не преломи“ (Job. 19, 36.). Та законска одредба, найме, односи се на клање и једење пасхалног јагњета (Излазак 12, 46; Бројеви 9, 12), и чим je јеванђелист преноси на Христа, знаяи да у њем гледа право пасхално јагње. Исус je за Јована права пасха. Ада je Исус умро 15. нисана, на први дан пасхе, никако се не би могао слштрати пасхалним јагњетом, односно његова смрт пасхалнол! жртвом,

294

Богословље