Богословље

Нејудејски дом, заиста, држао се нечистим местом које погани човека. То ce јасно види и из Талмудских речи: „станови нејудејаца (у земљи Израиљаца) нечисти су, јер они у њима покапају своју недоношчад и побачаје“ (Oholoth 18, 7). Зато je потпуно тачна примедба Strack-Billerbecka (о. с. 839) да се из израза ΐνσ μη μιανθωσιν никако не може закључивати да ли се ту ради о једењу пасхалног јагњета или пасхалне празничне жртве. Опогавање у паганском преторију, найме, имало je као последицу култску нечистоту за седам дана (нечистота мртваца у кући), а не само за један дан, и за то цело време нити би се смело јести пасхално јагње нити пасхална жртва, него .би се морало одложити празновање пасхе за пео месец дана, када би се славила такозвана друга пасха. Због свега тога одлучујући значај припада речи φαγεΐν τό ηάόχα (Strack- Ibid). Када се узме у обзир да je четврто јеванђеље писано не само за Јудејце него и за хришћане из паганства, који су нешто знали о пасхалном јагњету, док о пасхалној хагиги тешко да су што поближе знали, па још када се узме у обзир да нема никаког важног разлога да се израз πάσχα не схвати у обич ном смислу, него у некой другом, то je онда без сваке сумње једини тачни закључак, да φαγεΐν τό πάσχα означава једење пасхалног јагњета, које се имало извршити 14. нисана. Према мишљењу четвртог јеванђелисте тај дан je био дан смрти Исусове (Stack-Billerbeck о. с. 839—840). још je изразитије место при описивању завршне сцене Пилатовог суђења, када Пилат седи на судачкој столици и довикује народу: „ево цар ваш“, при чему јеванђелист прецизира: „а беше дан у очи пасхе око шестога часа“ (ήν δε πσραάκευή του πάάχα, wpa ήν ώς έκτη; Job. 19, 14.), као и при сахрани Исусовој, када вели: „а како беше петак, да не би тела остала на крсту у суботу, јер беше велика дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голени и да се скину“. (Οι ουν Ιουδαίοι, έπει παρασκευή ήν, ίνα μή μείνη έπΐ του άτσυρου τα όώματα έν τψ σσββάτω, ήν γάρ μεγάλη ή ήμερα εκείνου του σαββάτου, ήρώτησαν τόν Πειλσ.τον ΐνα κατεαγώάιν αυτών τα σκέλη καί άρθωάιν: Job. 19, 31.). На овом последњем месту спомиње се само петак παρασκευή (или боље: „навечерје“), док се ипак не прецизира које навечерје. Jep није се код Јевреја означавао са изразом παραάκευή (код нас нез-

293

Да ли je Христова последња вечера била пасхална