Богословље

Но на другим местима свога јеванђеља, апостол Јован много прецизније говори о дану смрти Исусове, одакле онда није тежак ни закључак за саму вечеру, да ли je била пасхална или није. Већ при описивању сцене суђења Исусу пред Пилатом, јеванђелист Јован напомиње: „тада поведоше Исуса од Кајафе у преториј. А беше рано ујутру. И они не уђоше у преториј, да се не би опоганили, него да би могли јести пасху“ (ίνα μ.ή μιανθώσιν, άλλα φάγωσιν τό πάσχα; Job. 28, 38). Јести пасху (φαγειν τό πάσχα) je израз, који ce употребљава само за то да се означи једење пасхалног јагњета у ноћи 14. нисана (исп. Мат. 26, 17; Марк, 14, 12, 14; Лук. 11, 15), као што и изрази „припремити пасху“ (έτοφ,άϊ,ειν τό πάσχα Мат. 26, 19; Марк. 14, 16; Лук. 22, 8), „клати пасху“ (θύειν τό πάσχα Марк. 14, 12; Лука 22, 6. I. Коринћ 5,7), са изразом πάόχσ означавају пасхално јагње. Због тога, мишљење да израз πάσχα може означавати и празничну пасхалну жртву („hagiga“) (StrackBillerbeck о. с. 838), не може бити оправдано и тачно. У Поновљеним закОншма 16, 2 след., 11, Дневн. 35, 7—9. (111. Јездре 1,8) употребљен je додуше израз πάσχα у смислу „празнична жртва“, пошто се ту говори о говедима, која се никако нису употребљавала за пасхалну вечеру односно као пасхално јагње. Али у тим наведеним местима то je јасно прецизирано и наглашено, као што се то види из смисла, самога текста, док се иначе са изразом πάόχα означава само пасхално јагње, а никако празнична жртва. Да се у цитираном месту апостола Јована не мисли на пасхално јагње, хтело се закључити и израза „да се не опогане“ (Job. 18, 28.). Нечистоћа, тобоже, што би наступила уласком у пагански преториј, не би запречила члановима синедриона и осталима, да не једу пасхално јагње, jep je она (нечистоћа), наводно, трајала салю до у вече, када се купањел! уклањала. После купања, люгла би се, дакле, мирне душе јести пасха, док би то било управо немогуће за празничну пасхалну жртву („hagiga“), која се јела 15. нисана (на први дан пасхе) преко целога дана. Када би се неко опоганио преко дана, не би могао јести ту празничну жртву све до на вече. Због тога да je jeванђелист Јован, под изразом φαγειν τό πάόχα, свакако мислио на једење празничне пасхалне жртве, а не на пасхално јагње, када синедрионисти не желе да се погане“ 1 .

1 StracK ВШегЬеск о. с. 839. Schuster Holzarnmer, Handbuch zur biblischen Geschichte 11. Bd., Freiburg in Breisgau 1926 стр. 382,

292

Богословље