Богословље

морало купити, jep га тек Исус није могао носити са собой из Витаније. Јагње je, према Талмудским одредбама морало бити безуветно заклано и спремљено већ по подне 14. нисана, од три сата по подне (Pes. V, 1. Josef. Bellum, VI, 9,3.), jep ним би пао мрак морало се јести (Pesai. X, 1.). У осам сати навече, у месецу априлу што одговара јеврејском нисану, већ je велики мрак, и тада би било апсолутно немогуће купити јагње, однети га у храм да се закоље, однети га кући и испећи на време, jep то ипак захтева мало више времена. Нарочито и због тога, што je било одређено време када се има јагњад клати, а цела пасхална вечера т. ј. једење јагњета морало ce свршити до пола ноћи, пошто после пола ноћи није већ нико смео окусити ни залогаја од пасхалног јагњета (Pes. X, 9.) 1 . Управо то, дакле, јасно доказује да та вечера, коју спомиње јеванђелист Јован, није могла бити 14. нисана у вече. Против тога ништа не говори примедба да не би била потребна никаква журба, да je вечера била 13 нисана, и. да онда не би могли ученици тумачити речи Исусове у смислу да Јуда треба да све спреми што брже за празник, односно пасхалну вечеру (Strack, о. с. 843). Ученици, найме, нису морали мислити да Исус својим речима жели да Јуда одмах иде да купује потребне ствари joui те вечери, и да баш сместа због тога напусти вечеру, него да му само још једном напомиње за сутрашњи дан, да не заборави да покупује потребне ствари. Ако се узме као тачно мишљење Stracka да се и код јеванђелисте Јована ради о 14. нисану и о пасхалној вечери, због које je Јуда изашао да све спреми за њу, онда се мора узети да je Исус те вечери одржао са својим ученицима две вечере. Jep Јован изрично вели да je Исус пред вечеру опрао свима ученицима ноге, а за време вечере рекао Јуди наведене речи, и пружио му залогај, тек после тога излази Ју да, тобоже да спреми пасхално јагње. А то je апсурдно и помислити, jep 14. нисана, све до почетна пасхалне вечере, није се смело апсолутно ништа ни да окуси од јела (Pesah. X, 1). Зато je било немогуће одржавање ма каке гозбе (δείπνον), непосредно пред пасхалном вечером, тога дана.

1 Д. Глумац. Pesahim. 32.

291

Да ли je Христова последња вечера била пасхална