Богословље

кони имају не само различите степене универзалности него и степене непроменљивости. Специјални закони нижих облика живота одликују се потпуном неизменљивошћу и неизбежношћу, док се то не може рећи за специјалне законе виших_ облика живота. Савршенство разних облика живота стоји у обрнутој пропорцији са непроменљивошћу и ненарушивошћу његових закона (стр. 42—44). 4. Карактеристику и суштину душевнога живота сачињава св е ст, која је једна нарочита акција животворне енергије у космосу, другачија од сваке друге њене акције. Свест се налази у животу животиња и животу човекову. Да ли се свест налази и у другим, нижим, облицима живота, не зна се, и не може се поуздано знати (ignoramus et ignorabimus), иако није искључена, мање или више вероватна,. претпоставка о егзистенцнји, ма и минималној, свести у свима облицима живота (44). Помоћу интроспекције човек упознаје своју свест и може да констатује њене карактеристичне одлике. „Констатација свести о своме јединству,. континуитету и истоветности кроз цео живот и без обзира на све промене у свести назива се самосвест," „Самосвест је непосредно дана чињеница унутрашњег искуства: човекова. Самосвест се не може наћи код животиња него само код човека“(46). Човечја свест може бити самобитна т.ј. почињати своју активност сама од себе, самостална т.ј. може сама постављати циљ својој активности и не мора нужно и неизбежно да остварује споља јој, однекуд изван. ње саме, истакнути и постављени циљ. Овим својим особинама свест постаје и јесте слободна. Ове особине свести човек сазнаје непосредно као и самосвест, и оне су несумњиве (47). Г. Максимовић упосребљава појам и реч душа, али она за њега није као што хришћанска религија учи духовна супстанца, већ је само нарочити облик живота т.ј. акције животворне енергије услед њене нарочите кондетрације. Душа је код њега само процес, акат и он је приврженик теорије актуалитета душе. Душа је код њега исто што и свест и самосвест. Иако је свест непосредно дана као нешто једино и нераздељиво, ипак се теориски могу разликовати три основне функције њене: сазнавање, осећање и хотење т.ј. разум, осећање и воља, а способности ових су ум, укус и савест.

Оцене и прикази