Богословље

У IV гл.ави (231 —292) говори о одношају морала према философији, уметности и религији. Нормативни одношај између философије, морала и уметности у границама једне исте свести мора се окарактерисати тако да ово све троје треба да функционишу сложно и хармонично без икаквих унутрашњих супротности, противности и противуречности (233 —234). Психички извор и корен религије налазн се у необичним, нередовним (т. ј. изванредним) и познатим само онима који су их преживели стањима свести религиозних генија и најистакнутијих носилаца (пророци, „видноци“, „божји људи", велики јерарси и велики учитељи вере) религиозно га живота. Та душевна стања у којњма су они који су их имали, по тврђењу њихових аутора, долазили у непосредан додир с Богом и тако констатовали његову егзистенцију, називају се именом „мистичже екстазе“. Мистичка екстаза је дакле оно нарочито стање свести великих људи у коме се налази извор и корен религије (256 —259), а формирање њено, развиће њено по садржини и арганизовање у друштву извире из стваралачке активности целокупне људске свести, при че!чу долазе до израза сви спољашњи и унутрашњи чиниоци у вези са овом стваралачком активношћу (унутрашњи чиниоци: ум, савест, укус; спољашњи: историско-социјални, географско - климатски, раснонационални, правно - политички, економски и др.) (260 —261). Религија и морал -су два облика људскога живота, две различите његове активности, две различите вредности људске егзистенције, зато се они не смеју идентификовати. У субјективно - психичком смислу може бити: 1) да нема никаквог одношаја међу њима и они могу постојати једно без другога, а ако једно и друго у истој личности једновремено постоје, онда се одношај јавља 2) у виду борбе међу њима и 3) у сагласности и хармонији међу њима. Са објективне стране посматрани, одношај између њих током њихова историско-вре.менога изражавања и развића њихова је одношај узајамне зависности двају поретка, који су у своме развићу зависни један од другога. „Идеални одношај између автономнога морала и апсолутне духовно-личне религије (тако назване на супрот примљене религије која је више јуридичка и социјално и национално ограничена) јесте њихова

Оцене и прикази