Богословље

новом Цркве, о коме задатку њеном имало се такође расправљати на Конгресу. Увече је у хотелу Сплендиду приређен конгресистима банкет од стране Атинског Богословског Факултета на челу са деканом Константином Диовунотисом, који је топло наздравио својим колегама конгресистима. Отпоздравио је претседник Конгреса А. Аливизатос, а затим је у име делегата са стране говорио, као васпитаник атински, на грчком језику Теодор Попеску (Букурешт) и захвалио професорима Атинског Богословског факултета на одличној организацији Првог конгреса и на братском и царском дочеку. Атински је Конгрес добар почетак овога заједничког дела, те ми треба да се радујемо данашњици, а да се надамо бољој сутрашњици. Други дан, 30. новембар

Конгрес је прешао на свој прави дневни ред у сали Универзитетског клуба. Претседник је претходно прочитао телеграмске поздраве. Буковински митрополит Висарион, поред честитања рада, шаље и прилог од 50.000 румунских леја за међуправославну научну богословску ревију. Претседник предлаже да свакој седници Конгреса претседава један од претставника факултета, заступљених на Конгресу, кога колегијум његов предложи, и то по реду оснивања појединих факултета. Усвојен је предлог, претседник позива Атински факултет да кандидује свог колегу, кандидују декана Константина Диовуниотиса, који заузима претседничко место и отвара седницу. Панајотис Братсиотис (Атина), реферише на општу тем У „Положај богословске науке у Цркви Православној“. Задржао је се на детаљној тачци ове теме „Одређивање основних православних начела“. Излаже, да је Православна Црква остала при начелима и традицијама старе нераздељене Цркве. To сачињава правило и критериум православне истине. Даље је развио доказе, да се сва основна начела православна заиста поклапају са начелима старе Цркве. Изузео је из овога националне поделе и формализам, али је доказао, да ова два начела не припадају суштини Православља. 9

Први конгрес