Богословље

У име конгресиста са стране одговорили су топлим речима Јулије Скрнбан (Кишињев) и Антоније Карташов (Париз). После подне, под претседништвом Димитрија Стефановића (Београд), на тему Проблемн сазива Васељенског сабора, реферисало је више члаиова. Амилкас Алнвизатос (Атина) нагласио је у своме реферату, да је засад немогућ сазив Васељенског сабора, јер није извршена потребна припрема. He постоје ни тако хитна питања, због којих би требало одмах сазвати Сабор. Будући Васељенски сабор на прво место треба да уреди становиште Православне Цркве према римокатолицизму и протестантизму, пошто о томе не постоји никаква позитивна одлука. Није ни лако да се донесе једна таква одлука. Предлаже образовање једног одбора од богослова научника, који ће под претседништвом Васељенске патријаршије проучавати односна питања за будући Васељенски сабор. Димитрије Баланос (Атина) мишљења је, да засад нема потребе за хитно сазивање Васељенског сабора. Треба се добро спремити за њега, јер ће се он сазвати после дуге паузе. Последњи Васељенски сабор био је пре дванајест векова, те би нови требао да донесе такве одлуке, које би препородиле живот Цркве. Ако он не би могао да буде такав, онда је боље и не сазивати га. Стефан Цанков (Софија) такође је обратио пажњу на тешкоће за сазивања Васељенског сабора. Затим је говорио о Сабору са историјске тачке гледишта и о ауторитету Васељенског сабора у догматским питањима. Филарета Гранића (Београд) реферат доносимо даље у целини. Шербан Јоанеску (Букурешт) прочитао је реферат отсутног Валеријана Сезана, професора Черновичког факултета, који се нарочито задржао на питању о томе, ко би све могао да учествује на Васељенском сабору. Прешло се затим на друга питања, која су била на дневном реду: На тему „О начину позитивног спора разумевања међу разним православним црквама и о њиховим одлукама општег карактера и о питањима хитне природе (на пр. о календару, свештеничком браку, посту, и др.) у случају одлагања сазива

Први конгрес