Богословље
призната само скупини свих ортодоксних партикуларних цркава као саставних делова ортодоксне црквене целине односно њиховим претстојницима. Функције саборског претседништва обављао би из претстојника ортодоксних партикуларних цркава састављени президијални collegium, чији би чланови техничке президијалне послове наизменично вршилн а у погледу начелних и важних питања, која спадају у делокруг претседништва, само заједнички (collegialiter) потребна решења доносили. Икуменски патријарх у Цариграду као по рангу најстарији достојанственнк ортодоксне цркве фунгирао би као претседник а прочелници осталих ортодоксних партикуларних цркава били би потпретседници васељенског сабора ортодоксне цркве. Потребне предрадове за овај сабор имао би да изврши припремни одбор састављен из претставника свих ортодоксних партикуларних цркава. Делокруг будућег васељенског сабора ортодоксне цркве имао би да обухвати допуну догматског законодавства. цретходних васељенских сабора те допуну и евентуалну ревизију генералних синодалних норми, које се односе на организацију ортодоксне цркве и на међусобни однос ортодоксних партикуларних цркава те на дисциплину и обреде. Од проблема, који захтевају хитно решење, ваља споменути: заузимање начелног става према оснивању автокефалне бугарске цркве, стварање општег јединственог законика ортодоксне цркве с особитим обзиром на брачно право те у вези с овим доношење општег црквеносудског поступка, постављање нормативних начела о односу између цркве и државе као и о интерконфесионалним односима, заузимање начелног става према проблемима културе и друштвеног поретка, реформа литургије у правцу елиминисања или скраћења небитних делова у сврху јачег истицања и прецизнијег каракгерисања најважнијих делова литургије (дидактички део, канон евхаристије). За време свога заседања васељенски сабор у својству врховне јурисдикдионе инстанције ортодоксне дркве има право да коначдо решава све правне случајеве који спадају у његову компетенцију. Напослетку васељенски сабор је једини компетентни орган за аутентичну интерпретацију верских, дисциплинарних и других норми, фиксираних од ранијих икуменских н топичких сабора, надаље канонских сентенција црквених отаца као и генералних извора црквеног права уопште;
37
Проблем сазнва васељенског сабора