Богословље

све, да се Конгрес обави у сваком погледу достојанствено и да рад његов буде плодан. О томе се постарао специјални одбор, у ‘комс су нарочиту корисну активност показали претседник његов Гооподин Амилкас Аливизотос, професор канонског права и пасторалне теологије, као и секретар одб'ора, Господин Василије Велас, професор тумачења Св. Писма старо-г завета.

Први дан рада, 29. новембар

Рад је отпочет свечаном молитвом. Отслужена је у универзитетској цркви Светог Ваведења на Капникареји архијеријска литургија са призивањем Св. Духа. Служио је архиепископ атински Хрисостом уз асистенцију шест свештенослужилаца разних православних нација: Грка (архнмандрита Кондостаноса, професора месне Богословије Ризарија), два Руса (Сергија Булгакова и Георгија Флоров,ског), Србина (јеромонаха Василија Костића), Румуна (Георгија Чернојану) и православног Енглеза (јеромонаха Димитрија Балфура). Јеванђеље је читано на грчкрм, црквенословенском и румунском језику, а архиепископ је, кад је на то дошао ред, у току литургије са осећајем произнео у молитви имена свију поглавара обласних правосл. цркава. Дирљиво је било и то, кад је ректор Универзитета, Папамихаил, под инсигнијама свога звања на прсима, са интонацијом читао за певницом символ вере и молитву Господњјч Универзитетска црква, не велики, али леп реновирани архитектонски спо меник из византијског времена, била је препуна конгресиста, који су у средини имали почасна -места, професора атинског свију факултета и другог отменог света. И складно певање и сва дитургија текла је отсечно, али отмено, а призивање Св. Духа такође није развлачено. Тако. се уоште на Истоку сл)оки. Нема у песмама хорова оних досадних понављања, у која се одушевљеше неких руских и наших комггозитора губи, заборављајући да сем те њихова композиције има богослужење и другу садржину и важнијих момената, за које треба штедети стрпљење и прибрану пажњу оних, који се моле Богу. Из цркве се упутило у универзитетску салу„ која се, поред конгресиста, пунила елитом престонице грчке^

2

Богословље