Богословље

од животиње, које, поред телесно свеснога, почиње живети и душевно-самосвесним животом, животом умним, по савести, по укусу и животом социјалним. Како је најзначајнија карактеристика оваквога живота да он тече и управља се по савести т. ј. да је моралан, то човек у овој фази свога развића, може с правом бити назван homo moralis. Када, пак homo moralis, .кроз мистичну екстазу свесно почне живети религиозннм или духовним животом т. ј. животом у вези са Богом, онда се он може назвати homo divinus. Тек у лицу онога бића које је прво (а може се претпоставити да их је на разним местима било истовремено неколико таквих) поред анималнога и моралнога живота почело живети и животом религиозним или духовним животом, појавио се први потпун човек, и потпун зато што му није недостојао ниједан облнк живота од оних облика који данас сачињавају специфично човечји живот“ (стр. 269 —270). 2, Као емпирио-рационалист (како сам себе и Б. Петронијевића сматра, види стр. 16 у вези стр. 92 напом. под *) г. Максимовић решава и питање о циљу и смислу живота. „Решење питања о крајњем трансцендентном циљу и смислу целокупнога космоса и живота у њему, заиста је немогућно. Ту у потпуностн важи оно: „ignoramus et ignorabimus" (Дибоа Рајмонд). Али ако се за предмет узме не целокупни живот него само онај који је доступан људском сазнању по деловању његову у космосу и који човек у својој свести и самосвести непосредно сазнаје и осећа и посматра; ако се дакле ... узме човечји живот, онда није искључена могућност да се да одговор на њега“ (33). „Акција животне енергије инсталира живот у свету; цнљ коме она води јесте инсталација живота, живот сам у свима својим облицима нижим н вишим.“ „Како су живот и акција исто, то значи да акција животне енергије има као свој циљ саму себе, сам живот. Цнљ живота је живот сам. Он је causa sui et finis sui“ (34). Ca животом нужно je спојена радост живота и вредност живота је у радости. „Радост је вредност, смисао и оправдање живота“ (35). Лепо је бити оптимист и племенито је тешити онога коме је живот пун горчине, бола, страдања и туге, позивати га ка радости и инсталисању таквога живота „у коме може бити остварена радост највеће вредности, а све остале радости допустити утолико уколико је

Оцене и приказн