Богословље

који с шим нема никаквог историског континуитета, Историски континуитет између Христовог и општег васкрсеша несумњиво постоји, јер нови период у историји света и човека стварно почиње са Христом, са Његором личношћу, Његовим животом и радом, нарочито Његовом смрћу и васкрсењем. То je стварно царство Божје у Исусу Христу које карактерише „изобиље благодати и дара праведности“ (Рим. 5, 17). Тај период, уствари царство Христово, je у таквом односу са есхатолошким очекивањима да ће баш са шиховим остварешем доћи до своје пуне победе над старим периодом који пролази и тако постати, односно сткрити своју вечност. Јер „Његовом царству неће бити краја“. Христовом царству, са којим почиње нови период у историји човечанства, припадају хришћани као његови чланови који прима j у Христа за свог Господа. Јер „ко je у Христу нова je твар“ (I Кор. 5, 17). киваша за њих имаће посебан характер. Они ће, због свог односа са Христом, имати удела у Његовом васкрсењу, као што људи старог Стога πϊτο хришћани припадају Христовом царству, есхатолошка очепериода који почгаье са Адамом, због свог односа са шим, имају удела у Адамовом греху и шеговим последицама. Јер „Први je човек од земл>е, земљан; други je човек с неба. Какав je земљани, такви су и земл>ани, и какав je небески, такви су и небески“ (I Кор. 15, 47 —48). Оно што ће се са умрлим хришћанима десити на крају света и века то je да ће васкрснути као што je Исус Христос васкрсао, те ће као што у Адаму сви умиру тако и у Христу Исусу сви васкрснути. Јер „Христос je устао из мртвих, први од оних који су умрли... Као што у Адаму сви умиру тако ће и у Христу сви оживети. Али сваки у свом реду: прво Христос, потом хришћани, о њетову доласку“ (I Кор. 15, 20, 23, 23). Тела која ће хришћани васкрсешем добити биће као и тело васкрслог Христа, те ће у том погледу бити једнаки с ГЬим као што су Адамови потомци једнаки са Адамом. Јер „како смо носили с,лику земаљскога, тако ћемо носити и слику небеснога“ (I Кор. 15, 49), те ћемо бити „једнаки слици Сина шегова (Рим. 8, 29), Који „ће преобразити наше понижено тело да буде једнако шеговом славном телу“ (Фил. 3, 21). Васкрсла тела добиће својства која се битно разлмкују од својстава земаљскот тела. Она ће бити, као и Христово, непролазна, бесмртна, вечна, славна, духовна и силна. Јер „ceje се распадљиво, устаје нераспадљиво; сеје се презрено, устаје славно; ceje се слабо, устаје силно; сеје се тело душевно, устаје тело духовно... Јер мора ово распадльиво да се обуче у нераспадљивост; и ово смртно да се обуче у бесмртност“ (I Кор. 15, 42 —44, 53). Хришћанима, дакле, као члановима Христовог царства, претстоји преображај шихове телесне природе у смислу добијања Христовог славног тела кад наступи оствареше есхатолошких очекиваша. Али, такав исход новот историског периода који почиње са Христом, није

18 Atenagora, Über die Auferstehung der Toten, 15, 18.

19 Erns Gaugier, Die Verwandlung des Menschen und der Welt, ein Grund-Gedanke der paulinischen Theologie, Internationale kirchliche Zeitschrift, 20 Jahrg., Januar—März 1930, Nr. 1, 9 f.