Богословље

20

механичка нужност: не морају сви хришћани васкрснути са телом које he бити „једнако ььеговом славном телу“. То je само могућност која не мора безусловно да се оствари, али могућност у коју се уопште не може сумњати. Јер хришћани имају у себи Светога Духа који je стваралачка животворна сила, те васкрсење мртвих и преображај живих није никакав проблем. Јер „ако у вама живи Дух онога који je Исуса подигао из мртвих, онај који je Христа Исуса подигао из мртвих, оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама” (Рим. 8, 11). Према томе „Бог... нам je дао Духа као капару“ (I Кор. 5,5). За остварење ове могућности: да се васкрсне са телом које ће бити „једнако његовом славном телу” неопходно je потребно да се испуни један услов. Наиме, да се својим земаљским животом има удела у Христовом животу и тако оствари христоликост, јер не могу васкрснути са Христовим славним телом они који живе неморалним животом. Христоликост, пак, не може се остварити само природним силама и напорима, него су неопходно потребни натприродни дарови Светога Духа. Јер Свети Дух нам се не да je да мирује у нама или да га искоришћавамо као средство за свој живот по мислима срца свог злог, него да нас унутрашње препороди, да се „наш унутрашњи (човек) обнавла. сваки дан“ (П Кор. 4, 16), да, дакле, „Духом ньеговим ојача наш унутрашњи човек” (Еф. 3, 16). То обнављање и јачање има свој циљ. Цил у смислу кога Дух Свети изтрађује нашег унутрашзьег човека je сам Господ Исус Христос. Тим прочесом иде се за тим да Христово обличје постане у нама. Jep ап. Павле каже: „Децо моја, коју опет с мук ом рађам, док обличје Христово не постане у вама“ (Гал. 4, 19). Али, за васкрсење са славним Христовим телом није довољно само то да се унутрашњим преображајем оствари Христово обличје, него je потребно и то да се тело искористи као орган којим се „унутрапльи човек” служи у вршењу воље Божје. Jep божански je захтев да се „стари човек који пропада у желама преварливим” одбаци и сваки хришћанин обуче „у новога човека који je по Богу створен, с правом праведношћу и светошћу” (Еф. 4, 22, 23), или, како ап. Павле каже на другом месту, да се стари човек са делима његовим свуче и сбуче нови који се обнавла за познање, по слици онога који га je створио (Кол. 3,9, 10), те стога треба поморити „уде своје који су на земли за земалско...” (Кол. 3,5) и дати „уде своје за слуге правде, да будете свети” (Рим. 6, 19). Према томе Дух Свети се даје за живот који je израз целокупног човековог бића, не само душе него и тела. Jep „ако Духом живимо, по Духу и да ходимо“ (Гал. 5, 25). Такав живот којим се постаје христолик je услов да се васкрсне са телом које ће бити „једнако гьеговом славном телу”. Према томе васкрсење je догађај будућности којим ће ce стваралачком, животворном силом Божјом поново вратити у егзистенцију човек, чија je првобитна земаљска егзистенција на земли уништена смрћу, са том разликом што ће друга егзистенција бити вечна, те ће човек, као биће саставлено из тела и душе, бити бесмртан. Таква бесмртност човека je оправдана и потребна, jep je човек у сваком свои животу, било у праведном или грешном, учествовао целим свјим би-